Špijun željan ljubavi

Da Aleksandar Martinović nekim srećnim slučajem ne postoji, valjalo bi ga sačiniti od nečega i ugraditi u sramotnu srpsku brbljaonicu. Ili parlament, kako vam drago. Ali on je već tu kao izdanak, ili čak prauzor pretežno čudovišnog sabora ljudi i verna misaona replika onoga koji ga je u skupštinsku klupu i posadio. Stvorenja poput Martinovića, izabrana brižljivom selekcijom za posebne potrebe, lišena su emocija, saosećanja sa drugima, etičkih