Plač Matere Čovekove

Danas je nesrećan dan sinuo, i prvi mu je pogled pao na bedu: najbližu njemu, u tihom predgrađu, jedna je Majka rasplela kosu sedu, jer joj je sin preminuo. Danas je umro jedan Čovek, i Majka mu je vriskala: Oh, kada Čovek nije Čovek, već rob Nekog, koga nema, od koga sam do juče milost iskala; oh, kada je čovek gori nego crv, ─ neka se raspe po zemlji anathema, i neka se prolije sva crvena krv! . . . Oh, Sine, moj dobri Sine! Otac ti nije Sveti