Posle pobede

Sunce hita, uvojke zlatne meni plete, A ja kidam cvetove i sa vetrom zborim. Zašto srećan ne mogu biti kao dete, Što u duši ne mogu carski mir da stvorim? Napouzdanom luku još drhti tetiva I šapuće, šapuće mač oštrice britke. O bezumnik koji je uspomena živa Otočja i dubokog mora večne bitke! Kome li to snujete smrt i uništenje I mač silni spremate, luk dalekosežni? Zar ne znate: palo je moćno utvrđenje, Zemlja nas je primila ko saveznik nežni,