Miščević: Usklađivanjem proprisa o ribarstvu sa EU, Srbija ide do fondova
Šefica Pregovaračkog tima Srbije za pristupanju EU, Tanja Miščević je danas rekla da će usklađivanje zakonodavstva Srbije s propisima EU o ribarstvu i "akvakulturi", u okviru Pregovaračkog poglavlja 13, biti velika obaveza, ali će to omogućiti da se koriste sredstva evropskih fondova za ribarstvo.
Ona je Privrednoj komori Srbije (PKS) na predstavljanju tog pregovaračkog poglavlja, otvorenog juna ove godine, rekla da na početku "skrininga" (analitički pregled stanja) nije izgledalo da će biti većih problema u usklađivanju propisa Srbije i EU u oblasti ribarstva i "akvakulture" (gajenja ribe).
"Na početku analize stanja u ribarstvu nije izgledalo da ima problema osim nekoliko sitnica, a ubrzo me je porazila činjenica da je jedan od najstarih ribnjaka u ovom delu Evrope, 'Ečka', prestao da radi, čime nam je smanjen potencijal u proizvodnji", rekla je Miščević.
Veliki poslovi koji predstoje u procesu harmonizacije zakonodavstva Srbije i EU su, prema njenim rečima, izrada strategije za "akvakulturu" i "izgradnja administrativnih kapaciteta" za donošenje zakona i za kontrolu njihovog sprovođenja.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević rekao je da Srbija ima više projekata u oblasti ribarstva, te je potrebno propisati pravila.
"Usklađivanje zakonodavstva je velika obaveza, ali će značiti i koriust za firme koje se bave ribarstvom uprkos tome što Srbija beleži deficit u trgovini sa zemljama EU", rekao je Stanojević koji je i član pregovaračke grupe.
Zamenik predsednika pregovaračke grupe u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprvrede Mirko Novaković rekao je da u Srbiji postoji 11 ribnjaka za uzgoj kečige, 66 za pastrmke i 74 za šarane.
On je rekao da su šarani u ribnjacima prošle godine desetkovani zbog virusne bolesti.
U Srbiji postoji i 45 objekata za preradu ribe, a 16 ima dozvolu za izvoz u EU.
Srbija, po njegovim rečima, ima duplo veći uvoz od izvoza ribljih proizvoda, ali razlika u vrednosti izvoza nije tako velika jer izvozi kvalitetnije i skuplje proizvode.
Novaković je rekao da u okviru pregovora treba da se reši i status evropske jegulje, odnosno da li je ima u rekama u Srbiji, a zna se da je ima u vodama Crnomorskog sliva kojem pripadaju i dve reke u Pčinjskom okrugu.
Bivši direktor Ribarskog gazdinstva "Đerdap", Siniša Stamenković podsetio je da Srbija od 2000. godine ne ispunjava međunarodnu obavezu poribljavanja Dunava.
On je rekao da je Centar za reprodukciju i reintrodukciju ribe koji je imao obavezu da poribljava Dunav, zbog toga što je izgardnjom brane i hidroelektrane sprečena migracija ribe, više ne radi jer ga hidroelektrana ne finansira.
"Srbija je bila obavezna da godišnje obezbedi i pusti u Dunav 80.000 kilograma mlađi ribe", rekao je Stamenković i dodao da će Srbiju na to sigurno podsetiti neka od susednih država koja je i članica EU.
Naveo je da se u vreme Jugoslavije na proizvodnji zaštićenog "kladovskog kavijara", od ulova morune i pastruge, godišnje zarađivalo milion dolara kada je kilogram koštao 870 dolara, a sada je 25.000 dolara jer je sve manje ribe od koje se proizvodi.
(Beta, 08.10.2018)
