Нема малих нациста

За већину, за послушне и шутљиве, за оне који стоје по страни, за бистандере, живот постаје спакиран ковчежић који се не отвара, мала пртљага тутнута под кревет, пртљага која никамо не одлази, у којој све је уредно посложено – дани, сузе, смрти и ситне радости, из које се шири мирис пљесни. Код оних који стоје по страни никад се не зна што мисле, за кога навијају, јер они само стоје и гледају што се око њих збива као да ништа не виде, као