Pokojnik u zamku radosti

Nikada nisam bio radostan; a ipak je uvek izgledalo kao da me prati radost, kao da su oko mene igrali laki geniji (duhovi) radosti, nevidljivi za druge ali ne za mene, čije je oko blistalo radošću. Kada se krećem među ljudima, srećan i veseo kao bog, i oni mi zavide na sreći, smejem se; jer ja prezirem ljude i svetim se. Nikada nisam želeo da čoveku pričinim nepravdu, ali uvek je tako izgledalo kao da se svaki čovek koji bi mi se približio