Џулијан Асанж: Суд Еквадора одлучио да Асанж мора сам да плаћа трошкове живота

Судија у Еквадору пресудила је против суоснивача Викиликса Џулијана Асанжа, који је жалио на нова правила која му се намећу у амбасади у Лондону.

Судија је одлучила да захтевом који су ставили пред Асанжа - да плаћа интернет и чисти за својом мачком- Евадор није прекршио његово право на азил.

Асанж је тврдио да су ови услови прекршили његова „основна права и слободе&qуот; и да су имали намеру да га избаце.

Његови адвокати су се жалили на пресуду.

Асанж се склонио у амбасаду пре шест година, како би избегао изручење Шведској у случају осуде за сексуално злостављање.

Ако напусти зграду, он се суочава са хапшењем због наводног кршења услова кауције.

Раније овог месеца, Асанж је добио нови кућни ред од амбасаде у Лондону, који је подразумевао плаћање за кориштење интернета и бољу бригу о мачки. Такође му је затражено да одржава купатило чистим и да плати за сопствену храну и прање веша.

Адвокат Викиликса Балтазар Гарсон је покренуо правни поступак у Еквадору раније овог месеца и Асанж се обратио на саслушању у главном граду Киту у понедељак - путем телеконференције.

Рекао је да је Еквадор покушавао да оконча његов азил у амбасади, како би га изручили САД. Амерички државни тужилац Џеф Сесионс изјавио је да је хапшење Џулијан Асанжа - приоритет.

Еквадорски државни тужилац Иниго Салвадор рекао је да ако Асанж жели да остане „и поштује правила ... може остати у амбасади све док он то жели&qуот;. Додао је да је његово време у амбасади до сада коштало Еквадор 6 милиона долара.

Судија Карина Мартинес пресудила је против Асанжа, рекавши да је министарство спољних послова задужено за одређивање његових услова живота.

Правни тим Асанжа покренуо је жалбу коју ће виши суд разматрати у наредним данима.

У марту, амбасада у Лондону уклонила је интернет Асанжу, оптужујући га за „мешање у послове других земаља&qуот;.

Касније је рекла да ће веза бити делимично обновљена.

Викиликс су поставили Асанж и група пријатеља 2006. године, као место на коме би могли да се пријаве поверљиви документи и слике на интернету.

Сајт је пустио снимке америчког војног хеликоптера током 2010. године, на коме се види како се пуца на цивиле у Ираку.

(ББЦ Невс, 10.30.2018)