Извори ЕУ : Меркел ослабљена, али не и немачки став према Косову

Политички је канцеларка Ангела Меркел и у Немачкој и у ЕУ објективно у сложеном, ослабљеном положају, али засад нема назнака да би немачки, унутар Уније "најтврђи став" према косовском питању,  могао да се промени.

Најпре зато, сматрају дипломате и аналитичари у Бриселу, што је међу владајућим демохришћанима и социјалистима СПД видна одбојност према решењу за Косово уз мењање граница на етничкој основи, а слабији положај и демохришћана и СПД после последњих избора им ионако не даје било какав маневарски простор.

Јер, напомињу ови извори, чак и ако би немачка владајућа елита желела да се отвори према ставу Вашингтона (па и Русије) и више чланица ЕУ да  жељена "нагодба Београд-Приштина мора да се узме у обзир", макар то значило и "корекцију граница", немачка јавност би то тешко прихватила.

То би било протумачено, додају дипломате и аналитичари блиски ЕУ, као отварање врата Србији за улазак у чланство ЕУ, за шта у Немачкој, али и другим чланицама Уније засад не постоји већинско расположење, пре свега због чињенице да је масовни, неуређен талас имиграције у Немачку један од озбиљних узрока унутрашње политичке кризе и јачања екстремних и снага које се противе снажењу еврозоне и Уније.

То се канцеларки Меркел највише и замера и сматра најлошијим потезом у њеној владавини, а као доказ се наводи да је, после преко три године, само неколико процената од преко 800 хиљада избеглица досад укључено у немачку привреду и друштво.

Замољени да објасне да ли "тврди став" значи да владајући кругови у Берлину не виде било шта осим тога да Београд призна Косово као  “улазницу” у будуће чланство ЕУ, извори у Бриселу, мисле да се немачко мишљење темељи на томе да је немачка војска први пут 1999. учествовала у НАТО операцији на Косову и Србији, као и да се не одустаје од тога да је Берлин 2008.и признао Косово.

Решење за односе Београд-Приштина мора, дакле, бити такво да независност и границе Косова не могу да се мењају, иако о свему другом, положају Срба, имовини, културно-верском наслеђу мора да се постигне нагодба.

Саговорници у Бриселу су и мишљења да је могуће да владајућа елита у Берлину дели раније изнесени став, који је пренесен и Бети од високог званичника блиског владајућим круговима, а то је да и Србија мора да се помири с губитком дела територије, баш како што се то догодило и Немаццкој кад је губила ратове.

Али подвлаче и то да би било логично очекивати да Берлин  на неки начин пристане на решење за Косово уз "корекције граница", па чак и делимичну размену становништва, ако би такву за безбедност региона битну нагодбу Београд-Приштина  прихватили САД, Русија и, нарочито, остали у ЕУ, јер је незаобилазна чињеница и то да пет чланица Уније не признају самопроглашену независност у Присстини.

Ипак, оцењује се да на ставове владе у Берлину може итекако имати утицаја будући нови шеф демохришћанске странке, јер је Ангела Меркел најавила да се повлачи с тог положаја.

А ако победи десно крило у странци, тешко ће канцеларка Меркел моћи да спроведе договор с француским председником Емануелом Макроном о интеграцији немачко-француских ставова у спољној политици и јачању зоне евра.

Од тог унутрашњег преуређења Уније зависе и изгледи да се једног дана некој земљи са Западног Балкана отворе врата ЕУ, што у садашњим околностима није остварљиво у идућих десетак година, закључак је извора у Бриселу.

(Бета, 31.10.2018)