У Србији почиње примена измењеног Закона о озакоњењу објеката
Измене и допуне Закона о озакоњењу објеката у Србији,&нбсп;које ће се примењивати од 6. новембра, омогућиће да држава и локална власт руше нелегално изграђене објекте после доношења најчешће другостепеног решења, рекла је данас министарка грађевинарства Зорана Михајловић.
"У објектима који су нелегално изграђени, више неће моћи да се обављају услужне активности. Зато они који се налазе у процесу озакоњења, морају што пре да заврше тај поступак јер с таквом некретнином не могу да функционишу", казала је министарка на конференцији за новинаре у Влади Србије.
По њеним речима, грађани немају разлога да граде нелегално јер је држава створила све услове за брзо и лако добијање грађевинских дозвола и локацијских услова.
"У периоду 2015-2018 донето је 183.000 решења о рушењу нелегалне градње на основу којих је срушено 78 бесправно грађених објеката у парковима природе. Овим изменама је још више пооштрен постојећи закон с обзиром на то да је пракса показала да на терену постоје проблеми са озакоњењем бесправне градње", рекла је Михајловић.
Она је казала да је у претходне три године приход од такси за озакоњење био 3,9 милијарди динара, и да очекује да у наредних пет година тај приход буде 40 милијарди динара.
"Капацитет за примену измена и допуна Закона о озакоњењу објеката постоји, јер тренутно имамо више од 1.000 људи у јединицама локалне самоуправе који су за то задужени", додала је министарка.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић рекао је да те измене предвиђају да све грађевинске инспекције с локалног нивоа буду премештене на ниво Београда.
"До краја ове године градским општинама ћемо вратити надлежност за озакоњење до 300 квадрата, а до 800 квадрата приградских општинама. Озакоњење ће се вршити у свакој градској општини и са циљем да грађани процес озакоњења остварују близу места у којима живе", казао је Весић.
Додао је да грађевинске дозволе у Србији могу да се добију за 28 дана ако постоје урбанистички планови.
По његовим речима, нелегално изграђене објекте нико не контролише, а они који граде на такав начин, не плаћају накнаду за грађевинско земљиште чиме "узимају новац од грађана и оптерећују постојећу инфраструктуру".
Директор Републичког геодетског завода (РГЗ) Бошко Драшковић казао је да ће грађани имати увид у стање непокретности и тако знати да ли с њоме може да се тргује или је у току поступак о озакоњењу.
"Ове измене су битне и са аспекта економије. Сада имамо више од два милиона објеката за озакоњење, а то је мртав капитал. Ако се такви системи озаконе, они прелазе у активан капитал који грађани могу да користе за хипотеке и друге привредне активности", казао је Драшковић.
(Бета, 01.11.2018)
