Рељић: Југоисточној Европи треба јефтин капитал да подстакне раст

Регион који чине бивша Југославија и Албанија, иако окружен ЕУ, осуђен је на трајну маргинализацију уколико ЕУ не отвори своје структурне и кохезионе фондове или не обезбеди други извор капитала под веома повољним условима, упозорава шеф бриселске канцеларије Немачког института за међународне односе и безбедност у Берлину Душан Рељић.

Рељић наводи да се само у Немачку од 2015. легално уселило више од 70.000 грађана Западног Балкана који су напустили своје домове а да су мигранти из региона стигли и до других чланица ЕУ, углавном у центалним деловима континента.

Тај егзодус је у великој мери допринео снажној депопулацији која је у току у региону и до 2050. Србија и Хрватска, према прогнозама УН, имаће за 15 одсто мање становника него данас а и остали у региону ће искусити знатан пад, пише Рељић у ауторском тексту за први број новог бечког часописа Бизнис линк (Бусинесс линк) који је данас објавио бриселски ЕУРАЦТИВ.цом.

Око четвртина становника је напустила тај део Југоисточне Европе у последење три деценије а разлози за то су одсуство повећања прихода осиромашене средње класе, раст неједнакости и концентрација политичке и економске моћи у рукама мањине привилегованих.

&нбсп;

Рељић даље наводи да већина запослених у региону месечно зарађује 300 евра и пита се зашто би неко ко поседује образовање и вештине прихватио да, у условима пропуста у управљању и очигледног дефицита демократије, зарађује 10-15 пута мање него у Аустрији или Немачкој и био политички скрајнут код куће.

Он упозорава да ће у будућности мање пореских обвезника у региону морати да носи терет значајног спољног дуга који су владе направиле после ратова на простору бивше Југославије и у почетној фази транзиције.

Спољни дуг шест економија Западног Балкана, према подацима Светске банке, достигао је у 2018. години 81,2 одсто бруто домаћег производа (БДП). &нбсп;

Тренутно, након много слабих година, раст БДП у региону је убрзао на 4,3 одсто али, чак и ако стопа раста буде 6 одсто, региону ће бити потребно тридесетак година да стигне до просека ЕУ.

Како је Међународни монетарни фонд (ММФ) недавно упозорио, регион, када је реч о привлачењу страних инвеститора, и даље много зависи од финансијских подстицаја и малих зарада.

Домаћа производња са додатом вредношћу није много порасла током времена што указује на суштинску улогу филијала страних преудзећа и концентрацију у радно интензивним фазама производње.

&нбсп;

Поглед на мапу континента открива регион окружен земљама ЕУ са становништвом које чини 3,5 одсто популације ЕУ. Гледано према трговини, инвестицијама, доминацији банака из ЕУ на тржишту и кретању људског капитала кроз миграције, регион бивше Југославије и Албанију одавно је "прогутала" ЕУ.

Ипак, сматра Рељић, регион је осуђен на трајну маргинализацију, осим ако ЕУ не отвори своје структурне и кохезионе фондове или не обезбеди други извор капитала под веома повољним условима за развој инфраструктуре, реиндустријализацију и унапређење јавног добра, попут образовања или здравства.

Све друго, посебно непрестане похвале и приче о "европској перспективи" у Бриселу и чланицама ЕУ... изгледа као&нбсп; "смешно одуговлачење", закључио је Рељић.

(Бета, 14.11.2018)