Макинг оф
Данас 14.11.2018 | Пише: Павле Симјановић
Чудно је сетити се али Владимир Путин је 2000. године био свепризнати добар момак, или барем онолико добар као што је Барак Обама унапред добио Нобелову награду за мир девет година касније.
Тај смирени али млади и командоски способни плавушан (за разлику од Јељцина, живахног али сваке секунде у најави инфаркта или можданог удара) требало је да буде настављач употребног стања, саборац Клинтона и Блера (који је убрзо након избора за председника похрлио са њим у оперу). Ваљало је наставити процес еволуције света од баланса противника који се међусобно толеришу до утопијске глобалне корпорације са моралним компасом. Но, то је било
