Balkanac na Južnom polu: „Najteže je ubiti papka u sebi, koji ti govori da ne možeš"

On je hodao po 12 sati dnevno ukupno 47 dana i za to vreme prešao 1.163 kilometra. Ok, ne zvuči previše teško.

Takođe je sve vreme vukao i sanke teške 137 kilograma. Pa dobro, možda je stvarno u dobroj kondiciji.

Treba napomenuti i da je bio potpuno sam i da ni u jednom trenutku nije pao mrak. I da je temperatura bila neverovatnih minus 27, a subjektivni osećaj minus 50.

Samo još jedna sitnica - Davor Rostuhar je sve ove dane proveo na Južnom polu i tako postao prvi Hrvat koji ga je osvojio. On je ujedno i tek 26. čovek na planeti kome je to uspelo.

„Treba da pobediš samog sebe. Da ubiješ onog papka u sebi koji ti govori - ti to ne možeš, ti si jadan. Bolje ostani u fotelji i natoči još to jedno piće", opisuje Rostuhar za BBC na srpskom zašto je krenuo na kraj sveta.

Kako je, iz dana u dan, izgledala njegova pustolovina, beogradska publika moći će da čuje 20. novembra u Domu omladine u organizaciji Putospektive, kada će Rostuhar govoriti o svojoj knjizi „Polarni san".

Sa kim je išao? Pa, sam!

Kao čovek koji za sebe kaže da je „uspeo da živi od putovanja", Davor Rostuhar nije mnogo pričljiv, barem ne prema novinarima BBC:

„Nemam ja vremena i ne interesuje me promocija. Želim samo da najavite predavanje koje držim, da bi ljudi koje interesuje ta ekspedicija i put na Južni pol, mogli da dođu i čuju".

Na verovatno neoprezno pitanje sa kim je išao na Južni pol, samo je kratko odgovorio - „sam".

Onda mi je sinulo, nema ekspedicije ili ekipe sa kojom putuješ, sa kojom se ohrabruješ i koja je tera da guraš - Davora je helikopter ostavio na obali Antarktika i sve vreme je 47 dana bio sam:

„Hodao sam do Južnog pola rutom Herkules, koja je dugačka 1.163 kilometara. Na početku su mi sanke bile teške 137 kilograma, a svaki dan su bile kilogram i po lakše kako sam trošio hranu.

„Hodao sam po 10 do 12 sati dnevno, a ostalo vreme sam trošio na redovne stvari oko kampa - podizanje šatora, topljenje snega da dobijem vodu, hranjenje, punjenje baterija preko solarnih ploča, pisanje ekspedicijskog dnevnika, komunikaciju sa bazom i mojim timom."

Ok, sad mi je jasno, imao je ipak neku vezu sa timom, iako oni nisu bili fizički prisutni.

I ta samoća mu je najteže pala.

„Tu nije bilo ni mirisa, ni zvukova, ničega što bi pogled mogao da vam uhvati.

„Bio sam kao u praznom prostoru. Zato sam stalno morao da kontrolišem misli i emocije."

Kaže da se negde na polovini osećao kao „najizolovanija osoba na planeti", okružen sa samo nekoliko kilometara leda, a da mu je dan izgledao kao jedna „lepa rutina". Održavanje te rutine, ipak, bio je jedan od najvećih problema. Jer, svaka i najmanja emocija se u tom trenutu - jako povećavala.

„Mala sreća postaje euforija, mala tuga postaje drama", kaže Davor.

Ipak, ne deluje kao da je imao osećaj da se uputio u nešto jako nebezbedno.

„Tvrdim da je prosečna vožnja po našim putevima deset puta opasnija od dobro pripremane antarktičke ekspedicije."

Kako izgleda noć na Južnom polu?

Još jedna fatalna greška u pitanju. Pa, kako će izgledati nego - kao dan.

„U doba kad sam ja išao, za vreme antarktičkog leta, sunce ne zalazi ispod horizonta, dakle celu noć je dan, odnosno Polarni dan", odgovara, opet, prilično šturo.

Rostuhar se za ekspediciju pripremao tri godine, a kaže da je najviše naučio od drugih naroda koji žive u sličnim zahtevnim uslovima - od poslednjih tradicionalnih naroda koji žive na krajnjem severu planete, Inuita sa severa Grenlanda i Neneta sa severa Sibira, ali i polarnih istraživača iz Norveške.

„Dok je nama led samo zamrznuta voda, oni raspoznaju sto vrsta snega i leda, iz njega čitaju sigurnost tla pod nogama, vremensku prognozu i mnoštvo drugih informacija."

Ko je Davor Rostuhar

• Hrvatski putopisac i fotograf
• Rođen je 1982. godine u Zagrebu
• Studirao je sociologiju, ali je fakultet napustio „da bi mogao da putuje"
• Kao slobodni pisac i fotograf živi i radi od 2001. godine, tako da su mu putovanja praktično jedino radno mesto na kom je bio angažovan
• Republika Hrvatska mu je 2008. godine dodelila status slobodnog umetnika
• Među mestima koje je obišao izdvaja Sibir, Svalbard, Butan, Peru, Papua Novu Gvineju, Avganistan, Gvatemalu, Kosovo...
• U svojoj biografiji piše da je do sada održao 130 predavanja, a da ga je slušalo 16.000 ljudi

Može li se živeti od putovanja

Davor ne odaje, ali ipak komentariše ono što nas sve interesuje - može li se i kako živeti od putovanja? Kaže:

„Počeo sam da putujem vrlo rano, sa 16 godina, a sa 19 sam krenuo na velika putovanja i podredio svoj život tome.

„Odlučio sam od toga da napravim i profesiju, nekako se bavim time i to je stvarno privilegija. Istovremeno, to je dostupno svakome ko izabere takav način života."

Kako to zaista uspeva? Na primer, za svoj poslednji izazov, osvajanje Južnog pola, napravio je kampanju na internetu i uz pomoć „kraudfandinga" (onlajn kampanje u kojima se svi zaintersovani pozivaju da doniraju novac za neku stvar, koja može da bude zajedničko dobro ili pak usluga) uspeo da ode. Kampanja koja je bila jedna od najuspešnijih ovakvih u Hrvatskoj, a nosila je naziv „Plemenom sanjara".

Sada je izgleda mnogo lakše doći na taj čuveni kraj sveta, kaže Davor:

„Ceo svet se skuplja, a te daljine postaju manje i mi se stapamo u jednu kulturu.

„Živimo u vreme kada je tehnološki moguće putovati na drugi kraj sveta i nikad nije bilo jeftinije putovati nego danas."

Trenutak kada je stigao na cilj i prvi među nama osvojio Južni pol opisuje rečima:

„Srećna praznina."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.19.2018)