Mapa

Ravna kao sto, na koji je položena. Ništa se pod njom ne pokreće niti menja mesto. Nad njom – moje ljudsko disanje ne stvara vazdušne vrtloge i celu njenu površinu ostavlja na miru. Njene nizije, doline uvek su zelene, visije, planine žute i mrke, dok su mora, okeani prijatno plavi. Sve je ovde malo, dostupno i blisko. Mogu vrhom nokta da pritiskam vulkane, da bez debelih rukavica milujem zemljine polove, mogu jednim pogledom da obuhvatim svaku