Ljubomir Živkov: Umetnost
RTV 25.11.2018 | RTV
FARKAŽDIN - Osim narodne, domaće radinost imali smo još jednu, sezonsku: svakog zimskog jutra na prozorskim oknima dobijali smo od lično mraza novu čestitku, zimski predeo još lepši nego pravi, krošnje drveća, viđenog i neviđenog, pokrivene snegom, ledom, slanom; i palma, koju ćemo tek videti u bioskopu, u više navrata bivala je zavejana i sva smrznuta, ovekovečena na staklu, ali ovekovečena samo dok furuna iznutra i sunce spolja ne pobrišu likovna dela razasuta po svim kućama.
Ne fotografišem ništa, bio sam ne znam koliko puta u Firenci, u Njujorku, u Kristijaniji, nisam odonud doneo nijednu jedinu sliku, ali šta bi bilo da sam kao dete imao „zorki“ i da sam svakog jutra slikao ono što je na prozorima nastajalo u svitanje, dok je selo spavalo? „Istorija zima u Panonskoj niziji od 1956. (kad sam počeo da primećujem šta se pojavljuje na oknima) do 1967.“ (kad sam pošao u gimnaziju: iz Koče Kolarova ulice ne nosim
