Ustav kao krpa

Dobro se sećam kako mi je u detinjstvu bilo žao stvari koje se bacaju. Recimo, živi tako svoj srećni život neka moja omiljena majica, uredno složena i udobno smeštena u ormanu. Često je oblačim, izlazim u njoj na ulicu ili u dvorište, dobijam malo grdnje kada je isprljam, potom je mama pere, pegla i onako još toplu ponovo smešta u orman. A kada izbledi i dobije uporne fleke ili se pocepa, ona svoj kratki život završava na đubrištu, izložena