Poezija je nešto ružno

Uvek sam čeznuo za obuhvatnijom formom koja ne bi bila previše poezija ni previše proza i dopustila bi sporazumevanje ne izlažući nikoga, ni autora ni čitaoca, mukama višeg reda. U suštini, poezija je nešto ružno: nastaje iz nas stvar za koju nismo znali da je u nama, pa trepćemo očima kao da je iz nas iskočio tigar i stao na svetlost, bijući se repom po bokovima. Zato se s pravom govori da poeziju diktira dajmonion, mada se preteruje držeći da