Humor kao propagandno oružje Moskve

Ruska vlada želi da se ljudi smeju - njenim protivnicima, ali ne i Putinu.

BBC News 19.12.2018 | Olga Robinson - BBC Monitoring

Vladimir Putin — Kada je Putin postao predsednik, rekao je da ne vidi smešnu stranu televizijskih emisija

Na samrti Sovjetskog Saveza, Rusi su koristili humor kako bi izbegli mračnu realnost ekonomske stagnacije, nedostatka hrane i dugih redova.

Politička satira je cvetala na televiziji tokom 1990-tih, ali se ubrzo po dolasku Vladimira Putina na vlast sve promenilo.

U današnjoj Rusiji, u kojoj su mediji pod velikom kontrolom Kremlja i saveznika, nema mnogo prostora za stvarni politički humor, osim ako ga vlada ne koristi za prebacivanje sopstvene krivice na drugog igrača.

Kako je Rusija pretvorila kritike u šale

Humor i smeh su bili ključni deo odgovora Moskve na saopštenje Velike Britanije da je „vrlo verovatno" da Rusija stoji iza trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije.

Ruski zvaničnici i medijske ličnosti od tada pokušavaju da englesku frazu „vrlo verovatno" pretvore u izgovor pod kojim je Rusija kriva za sve - a sa najtanjim dokazima.

Iskoristili su brojne popularne ličnosti iz engleske književnosti, kao što su Herkul Poaro Agate Kristi i Šerlok Holms Artura Konana Dojla, kako bi ismejali britanske navode o učešću Rusije u trovanju koje Moskva smatra neosnovanim.

https://twitter.com/RussianEmbassy/status/975309334191230977

Roman Dobrokotov, čiji je istraživački sajt Insajder bio uključen u otkrivanje jednog od dvojice osumnjičenih za trovanje, Anatolija Čepiga, kaže da je takvo ismevanje namenjeno „namernom spuštanju nivoa diskusije".

Kako strategija funkcioniše

„Oni ne mogu da odgovore ozbiljno i s poentom, tako da počinju da igraju. Ovo je pokušaj ismevanja, svođenja svega ni na šta", kaže Dobrokotov za BBC.

Zajedno sa teorijama zavere i pogrešnim narativima, tvrdi on, cilj takve taktike je da poseje sumnju.

Posledice su da mnogi, manje posvećeni pratioci društvenih i političkih prilika, zaključe da ne postoji način da dođe do izvora onoga što se dogodilo. Drugim rečima, on kaže: „niko nije svetac, istina ne postoji".

Internet pubika je ključna meta ove tehnike.

Hešteg - #IamFromGRUToo (#ЯtožeIzGRU naruskom) - čini se da je inspirisan pokretom #MeToo. Tviteraši pristalice zvanične politike Moskve rugali su se optužbama Velike Britanije protiv ruske vojne obaveštajne agencije GRU (sada GU)

U jednom lažnom oglasu za posao bilo je navedeno je da GRU traži „radnike za odeljenje za sajber napade, hemijsko oružje i jedinicu za mešanje u izbore."

„Nema potrebe za prijavljivanjem - naći ćemo vas sami", piše u oglasu.

Ben Nimo, istraživač Atlantskog saveta o dezinformisanosti u Rusiji, kaže za BBC da su pokušaji kreiranja zanimljivih mimova bili deo strategije „dezinformisanje za informatičku eru".

Zašto Putin nema granice

Korišćenje humora za uticaj u kampanjama u Rusiji je relativno novija pojava.

Kada je Vladimir Putin došao na vlast 2000. godine, jedna od prvih žrtava bila je popularna televizijska satirična emisija Kukli.

Putin u emisiji Kukli — Emisija Kukli jedna je od prvih žrtava Putinovog režima

Ova satirična emisija je početkom 2000-tih ismevala Putina, ali su joj dani bili odbrojani.

Televizija je glavni izvor informisanja za većinu Rusa i humor je zamenjen apolitičnim i bezbednim šalama koje pažljivo izbegavaju kritiku Putina i njegovog okruženja.

Većina humorističkih programa na ruskoj državnoj televiziji danas ne dotiče političke teme ili je direktni humor usmeren ka inostranim protivnicima Kremlja.

Uzmimo jednu od najgledanijih emisija KVN.

Prošle godine je povodom samita G20 Putin prikazan kao sportista i vešt džudista, koji igrom nadmašuje svoje zapadne kolege.