Хумор као пропагандно оружје Москве

На самрти Совјетског Савеза, Руси су користили хумор како би избегли мрачну реалност економске стагнације, недостатка хране и дугих редова.

Политичка сатира је цветала на телевизији током 1990-тих, али се убрзо по доласку Владимира Путина на власт све променило.

У данашњој Русији, у којој су медији под великом контролом Кремља и савезника, нема много простора за стварни политички хумор, осим ако га влада не користи за пребацивање сопствене кривице на другог играча.

Како је Русија претворила критике у шале

Хумор и смех су били кључни део одговора Москве на саопштење Велике Британије да је „врло вероватно&qуот; да Русија стоји иза тровања бившег шпијуна Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије.

Руски званичници и медијске личности од тада покушавају да енглеску фразу „врло вероватно&qуот; претворе у изговор под којим је Русија крива за све - а са најтањим доказима.

Искористили су бројне популарне личности из енглеске књижевности, као што су Херкул Поаро Агате Кристи и Шерлок Холмс Артура Конана Дојла, како би исмејали британске наводе о учешћу Русије у тровању које Москва сматра неоснованим.

хттпс://твиттер.цом/РуссианЕмбасси/статус/975309334191230977

Роман Доброкотов, чији је истраживачки сајт Инсајдер био укључен у откривање једног од двојице осумњичених за тровање, Анатолија Чепига, каже да је такво исмевање намењено „намерном спуштању нивоа дискусије&qуот;.

Како стратегија функционише

„Они не могу да одговоре озбиљно и с поентом, тако да почињу да играју. Ово је покушај исмевања, свођења свега ни на шта&qуот;, каже Доброкотов за ББЦ.

• Путин отпочео четврти председнички мандат
• Коракс: Празан простор – некада и сада
• Путин и Штази: Пронађена чланска карта

Заједно са теоријама завере и погрешним наративима, тврди он, циљ такве тактике је да посеје сумњу.

Последице су да многи, мање посвећени пратиоци друштвених и политичких прилика, закључе да не постоји начин да дође до извора онога што се догодило. Другим речима, он каже: „нико није светац, истина не постоји&qуот;.

Интернет пубика је кључна мета ове технике.

Хештег - #ИамФромГРУТоо (#ЯтожеИзГРУ наруском) - чини се да је инспирисан покретом #МеТоо. Твитераши присталице званичне политике Москве ругали су се оптужбама Велике Британије против руске војне обавештајне агенције ГРУ (сада ГУ)

У једном лажном огласу за посао било је наведено је да ГРУ тражи „раднике за одељење за сајбер нападе, хемијско оружје и јединицу за мешање у изборе.&qуот;

„Нема потребе за пријављивањем - наћи ћемо вас сами&qуот;, пише у огласу.

Бен Нимо, истраживач Атлантског савета о дезинформисаности у Русији, каже за ББЦ да су покушаји креирања занимљивих мимова били део стратегије „дезинформисање за информатичку еру&qуот;.

Зашто Путин нема границе

Коришћење хумора за утицај у кампањама у Русији је релативно новија појава.

Када је Владимир Путин дошао на власт 2000. године, једна од првих жртава била је популарна телевизијска сатирична емисија Кукли.

Ова сатирична емисија је почетком 2000-тих исмевала Путина, али су јој дани били одбројани.

Телевизија је главни извор информисања за већину Руса и хумор је замењен аполитичним и безбедним шалама које пажљиво избегавају критику Путина и његовог окружења.

Већина хумористичких програма на руској државној телевизији данас не дотиче политичке теме или је директни хумор усмерен ка иностраним противницима Кремља.

Узмимо једну од најгледанијих емисија КВН.

Прошле године је поводом самита Г20 Путин приказан као спортиста и вешт џудиста, који игром надмашује своје западне колеге.

„Донели су хумор на сцену&qуот;, каже аутор Петер Померанчев који је и сам радио као продуцент на руској телевизији.

Иако је хумор некада био претња њиховим совјетским претходницима, Кремљ је сада преокренуо у сопствену корист.

(ББЦ Невс, 12.19.2018)