Србија и Косово у тридесетак дана: Месец уништених преговора или увертира у велико помирење
Од гласања у Интерполу, преко повећања такси за српску робу и повлачења признања Косова, до потенцијалне војске - шта је заједничко овим догађајима?
Шта је заједничко гласању о чланству Косова у Интерполу, писмима америчког председника Доналда Трампа, повећању такси за 100 одсто на српску робу и усвајању закона који могу да доведу до војске Косова?
Ако се ту уметну и повучена признања, сви ови догађаји су представа о односу Србије и Косова - у нешто више од 30 дана.
Сви су се догодили у периоду од 20. новембра до 24. децембра ове године.
Стручњаци и саговорници ББЦ-ја на спрском покушали су да одговоре да ли је у питању заоштравање односа који су нарушили петогодишње преговоре или пак - само увертира у велико летње помирење.
„Обе стране су покушавале да доведу до ескалације сукоба&qуот;, каже за ББЦ на српском Флоријан Бибер из Центра за студије југоисточне Европе Универзитета у Грацу.
„У најбољем случају, ово је припрема за договор&qуот;, додаје Бибер.
Давид Филипс, Директор Института за изградњу мира и студије људских права на Универзитету Колумбија каже за ББЦ да не може да се говори о нормализацији односа и да се разговара у Бриселу, ако „Србија истовремено лобира да земље повуку признања Косова&qуот;.
„Рекао сам Дачићу: Ја градим - ти рушиш&qуот;
Трампим школу и визу за Косово
Договор док сви још имају посао
Средина 2019. године је, објашњава истраживач и политиколог Бибер, дата за договор Београда и Приштине из једног једноставног разлога - што у мају 2019. године истиче мандат учесницима преговора.
Не ради се о политичким мандатима Хашима Тачија или Александра Вучића, већ преговарача и медијатора у Бриселу - попут Федерике Могерини.
„Јако је битно да договор воде посредници који неће изгубити посао следеће године, како би се преговори наставили, чак иако не буде решења. То тренутно не изгледа вероватно&qуот;, каже Бибер.
„Изгледа нереално да би договор могао да се направи само неколико месеци пре избора у Европском парламенту, а формирање нове комисије ће вероватно бацити у сенку сваки дијалог.
Слично је реаговала и сама Федерика Могерини.
Иако је пре пар месеци саопштила да би волела да заврши посао договором између Београда и Приштине, сада дијалог оставља - учесницима. Рекла је да је њен посао да „води рачуна да стране поштују једна другу&qуот;, а да исход - остаје на њима.
хттпс://твиттер.цом/сабеллоси/статус/1075044468565401601
Бибер мисли да је ескалација у најбољем случају припрема за договор, али да заправо отежава споразум.
„И на Косову и у Србији, значај односа је порастао, али са негативне перспективе.
„Само ће бити теже обезбедити подршку споразуму у овом тренутку, ком претходи ескалација и конфронтација.
„Иако Вучић може да игнорише јавно мњење због своје политичке доминације, косовски лидери немају такву доминацију и морали би да убеђују грађане, суочени са снажним противљењем.
„Делује да Србији одговара одржавање статуса кво, поготово када се узме у обзир да је у Србији пала подршка уласку у Евроспку унију. Њој би вероватно највише одговарало да Косово не буде успешно у интеграцијама.&qуот;
Србија и Косово у једном месецу
- 20. новембар - После другог круга гласања Косово није успело да обезбеди двотрећинску већину и четврти пут остало без чланства у овој међународној полицијској организацији
- 21. новембар - Косово је у повећало десет пута порез на производе из Србије и Босне и Херцеговине - са 10 на 100 одсто
- 2. децембар - Соломонска оствра повукла признање Косова
- 7. децембар - Мадагаскар повукао признање Косова
- 14. децембар - Косовски парламент усвојио је три закона којима се стичу услови да се Безбедносне снаге Косова (БСК) трансформишу у оружане снаге
Споразум „надохват руке&qуот;?
„Спремни смо да Вам помогнемо у напорима да постигнете споразум који уважава интересе и Косова и Србије.
„Такав споразум је надохват руке.&qуот;
Дејан Анастасијевић, ББЦ на српском
Један позив не мења све
Председник Сједињених Држава Доналд Трамп упутио је протекле недеље два готово идентична писма свом косовском колеги Хашиму Тачију и председнику Србије Александру Вучићу.
У писмима, која носе датум 14. децембар и разликују се само по именима прималаца, Трамп хвали оба председника због „лидерства&qуот; и позива их да „искористе овај јединствени тренутак&qуот; да постигну свеобухватни споразум између Србије и Косова.
„Такав споразум је надохват руке&qуот;, написао је председник САД и додао да се „радује&qуот; што ће Вучића и Тачија „дочекати у Белој кући како би прославили оно што би представљало историјски споразум&qуот;.
Ово је први пут откако је Трамп преузео дужност да се јавно осврнуо на косовски проблем. Сем тога је, ако се изузму протоколарне честитке, прва директна комуникација са Вучићем и први, додуше условни, позив у Белу кућу.
Због тога није чудно што су влади наклоњени медији и аналитичари у тих неколико редова препознали наговештај преокрета кад је реч о америчкој политици према Косову.
„Трамп ће натерати Албанце на поделу!&qуот; и „Трамп и Путин деле Косово&qуот;, освануло је на насловним странама београдских таблоида после Трамповог писма.
Прерано за за славље?
За сада, међутим, остаје нејасно да ли иза Трампове поруке стоји ишта осим лепих жеља.
План о „разграничењу&qуот; односно „корекцији граница&qуот; за који се залажу Вучић и Тачи нема подршку већине држава чланица Европске уније, мада су му шефица европске дипломатије Федерика Могерини и комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан наклоњени.
Велика Британија и Немачка су наглашено против, док су готово све остале земље уздржане.
Русија је према овој идеји остала хладна, мада јој се отворено не супротставља. И већина лидера Западног Балкана, осим албанског председника Едија Раме и Милорада Додика из Републике Српске, се изразито противе мењању граница.
Подели Косова противе се и косовски премијер Рамуш Харадинај и цела опозиција.
САД су (можда) још увек најмоћнија сила на свету, али је нереално очекивати да би Трамп могао сам да превазиђе све набројане препреке и отвори пут ка коначном споразуму.
Преча посла
Последњих дана се јавила и идеја да би решење могло да се нађе уколико би уз САД, план подржале Русија и Кина, уз елиминацију или бар маргинализацију улоге ЕУ у преговорима.
„Укључивање Русије и Кине у тај процес отвара могућност да се он заврши у Савету брзбедности УН&qуот;, сматра председник Форума за етничке односе Душан Јањић и наговештава нову резолуцију о Косову која би заменила 1244.
Он је у изјави објављеној у неколико београдских медија рекао да „ЕУ не би више имала примарну улогу&qуот; и да би уместо Могерини у дијалогу учествовао неко други.
Али зашто би Кина, која је тренутно у трговинском рату са САД, сада стала уз Трампа? И да ли би ЕУ лако пристала да друге силе решавају нешто што је, на крају крајева, европски проблем.
Ни руски председник Владимир Путин у свом недавном годишњем обраћању нацији, није поменуо никакву сарадњу са САД по питању Косова, мада је нашироко говорио о другим спољнополитичким темама.
ЕУ ће следеће године бити заузета изборима за Европски парламент. О превременим изборима на Косову у првој половини 2019. се све гласније прича, а није немогуће да буду расписани и у Србији.
Па и Трамп ће у наредним месецима имати преча посла, с обзиром на хаос који је направио отпуштањем министра одбране Џемса Матиса и брзоплетом одлуком о повлачењу америчких снага из Сирије и доброг дела Авганистана.
Ништа од тога не улива наду да је решење за Косово „надохват руке&qуот;.
Разлози за бригу
То је увидео и Вучић, па је расхладио ентузијазам у вези са Трамповом позивницом.
Он је на конференцији за штампу после самита балканских лидера у Бриселу рекао да се „не слаже у потпуности&qуот; са Трамповом оценом да је решење близу.
„Далеко смо од доброг решења... Бојим се да ће лоше решење наћи нас&qуот;, упозорио је он.
У недостатку решења, и пажње светских моћника коју сматрају да заслужују, балкански лидери имају обичај да пажњу траже једностраним потезима и провокацијама.
То смо већ видели последњих недеља, кроз увођење оштрих царина на српску робу и одлуке Приштине да помпезно објави формирање војске Косова, која у ствари постоји само на папиру.
Ни претње употребом војне силе из уста премијерке Ане Барбарић и министра одбране Александра Вулина нису помогле да се ситуација смири.
Не мора се бити песимиста да би се увидело да је, бар на кратак рок, ескалација вероватнија од нормализације.
„Свеобухватно решење&qуот; ће по свему судећи морати да сачека, као и фотеље у Овалној соби на госте са Балкана.
Давид Филипс са Универзитета Колумбија каже да ипак постоје неки чврсти предуслови да до договора дође, али да они ни приближно нису задовољени. За њега су то:
- Мора да се направи списак несталих особа на Косову
- Морају да се признају злочини на Косову
- Нормализација се може десити само уз признање Косова од стране Србије у оквиру садашњих граница
Десет година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 116 земаља, а Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињене нације.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.25.2018)
