DINAR

Prvi moj susret s ljudima koji prose desio se u detinjstvu i to na kalemegdanskom stepenistu, koje vodi do crkve svete Petke. Bilo je to vreme sedamdesetih prošlog veka, kada su svi bilI u nekom relativnom materijalnom blagostanje, pa se na ljude koji prose dinar gledalo kao na nešto što ruži imidž zemlje između istoka i zapada. “Nemoj da im daješ novac, to su prevaranti”, upozori me moja rođaka i snažno povuče za rukav s prezirom na licu. No,