Put do Crnjanskog: Njegove knjige niko ne štampa...
Nedeljnik 30.12.2018 | Piše akademik Ljubomir Simović
Pedesetih godina prošlog veka književni život u Beogradu je bukvalno bujao, ne samo u listovima i časopisima nego i na ulicama. U tadašnjoj „Prešernovoj kleti“, jedni su predano negovali kult Rada Drainca, dok su se drugi okupljali na dramatičnim književnim večerima u uvek prepunoj „četrdesetpetici“ na Filološkom fakultetu. Svuda se živo govori o pesmama i knjigama Miloša Crnjanskog, ali njegovih knjiga i pesama nigde nema
Kad smo se na sednici Odeljenja jezika i književnosti dogovarali o obeležavanju 125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, ispričao sam kako smo se mi, kao brucoši, u vreme kad se njegove knjige kod nas nisu štampale, dovijali da dođemo do njegovih tekstova. Ta priča se kolegama iz Odeljenja učinila kao zanimljivo svedočanstvo o sudbini pisca i knjige u jednom represivnom vremenu – zanimljivo pre svega za generacije koje to vreme ne poznaju – tako
