Pustolovine Marsela Prusta: Salonska ogovaranja i metafizika
Nedeljnik 30.12.2018 | Piše Muharem Bazdulj
Izdavačka kuća Laguna je ove godine objavila „Jednu Svanovu ljubav“ Marsela Prusta. Naredne godine navršava se tačno jedan vek otkad je Prust za nastavak te knjige („U seni procvalih devojaka“) dobio Gonkurovu nagradu, najvažniju francusku nagradu za roman. To je bilo prvo veliko priznanje za njegov rad i prvi signal da je reč o piscu koji ulazi u istoriju književnosti. Iako predstavlja celinu za sebe, „Jedna Svanova ljubav“ je čvrsto uklopljena u venac romana „U traganju za izgubljenim vremenom“; štaviše,
Marsel Prust spada među one retke – najređe – pisce koji su postali svojevrsne literarne ikone. Ako je Gistav Flober postao simbol skraćivanja i sažimanja kao književnog postupka, onda je Marsel Prust tu njegov antipod: njegovo se ime, dakle, veže za duge, skoro beskrajne meandre rečenica koje su po legendi dok bi pisac korigovao rukopis i dalje bujale, narastale i širile se. Ima još slika po kojim pamtimo Prusta: dok Hemingvej piše stojećki,
