Usamljeni glumac

I dok se nad Carskim Selom Razlegala pesma i suze Ahmatove Ja sam čarobnice povesmo razmatao I ko sanjiv leš vukao se pustinjom Gde umirala je nemogućnost: Umorni glumac, Koračajući, ma šta bude. U vreme je kovrdžavo čelo U rupama tamnim podzemnog bika Krvavo mljackalo i proždiralo ljude U dimu pretnji neskromnih i vike. I voljom meseca obavijen, Ko sanjivim plaštom putnik večernji, U skok nad ponorom snovi me vode Od stene do stene. Slep išao