Nesigurnost

Možda je u šaci senka. Možda je. Ja sam jedno vrlo rano proleće u tunelu perunika I jedan hrast što gleda kroz ključaonicu Kako šljampavo mašemo suncu neodvojeni od visibaba, Leptireći pred izlozima za kojima žive, žive, žive Životinje s dušom od pilovine. Možda je u mrvi noći. Možda je. Pogledam li u staklene oči ptica što se mrgode, rašire se vrhovi čioda, pocrvenim: Zaboden već U dve leve zenice zaglušene lutanjem van prošlosti, I dve desne