Elegija o nemogućoj uspomeni

Šta ne bih dao za sećanje na prašnjav puteljak sa niskim ogradama i visokog konjanika što zoru ispunjava (pohaban dugački pončo) jednoga dana među danima ravnice, jednoga dana bez datuma. Šta ne bih dao za sećanje na majku koja posmatra jutro na estansiji Svete Irene a ne zna da će se zvati Borhes. Šta ne bih dao za sećanje da sam se borio kod Sepede i video Estanislaa Del Kampa kako pozdravlja prvi kuršum s radošću hrabra čoveka. Šta ne bih dao