Бели пеле без златне круне (3)
Ало 14.01.2019 | Ж. Вујичић
„Од Калемегдана до Палате ’Албанија’ ишли смо четири сата. Не мислите ваљда да је неко стао због мене? Не, сви су стали због њега.“
Зоран Мока Славнић овако је покушао да приближи данашњој Србији ондашњу популарност Драгослава Шекуларца, који је као најјачи магнет привлачио људе не само на стадионе него свуда где би се појавио. Кошаркашки ас је испричао то о пријатељу недавно, после његове смрти (5. јануар 2019), закључујући да „тек сад кад је Шеки умро верујем да велики умиру, иначе нисам веровао“. Славу ван граница Југославије, далеко од отаџбине, Шеки је завредео
