Devica Orleanska

Slušala je Žana: šta rečitost može! Preko uva k srcu vodi put taj klet; A posle čuđenja opet mir je prože. I otresena Žana misli, sanja: Bože, Voleti magarca, dati mu svoj cvet! Da l će da doživi poniženje slično Kada već sačuva devičanstvo dično od mazgara i od francuskih junaka? Kada već, uz milost i neba i mraka, prevari Šandoa sred ljutoga boja? Al taj lepi kenjac nebeskog je soja: On i nije žustar, nit ko junak blista, Al je pun nežnosti i