Споразум са Роскосмосом: Срби ипак не лете у свемир
Шта подразумева Споразум о сарадњи у области истраживања и коришћења космичког простора у мирне сврхе.

Да ли је почетком шездесетих година прошлог века Југославија тајно продала свемирски програм Америци?
То је мит који је комбинацијом стварних и фиктивних догађаја добро истражен у документарном филму „Хјустон, имамо проблем&qуот;, словеначког редитеља Жига Вирца.
Али ово није мит - током јучерашње посете руског председника Владимира Путина, Србија и Русија су потписале Споразум о сарадњи у области истраживања и коришћења космичког простора у мирне сврхе.
Споразум је са руске стране потписао генерални директор Роскосмоса Дмитриј Рогозин, док је српски потпис на документ ставио министар без портфеља Ненад Поповић.
Потписивањем овог, можда неочекиваног, споразума, у српској јавности, медијима и на друштвеним мрежама, испливало је сасвим очекивано питање.

Да ли ће Срби отићи у свемир?
„Ми не можемо, нити ћемо моћи за десет година да пошаљемо људе у космос&qуот;, изјавио је председник Србије Александар Вучић у данашњем обраћању јавности.
Он је додао да то није била ни била тема разговора са члановима руске федерације, већ да се ради о „сондама које могу да имају широку примену у пољопривреди и другим областима&qуот;.
„О томе смо разговарали и тек ћемо да разговарамо и много новца да улажемо&qуот;, рекао је Вучић.
То мишљење дели и Милан Мијовић, докторанд свемирског права и председник Канцеларије Србије за свемирске науке.
Канцеларија за свемирске науке , истраживања и развој (СЕРБСПАЦЕ) је невладина организација која би укључила сва релевантна лица, организације, академске установе и представнике државе из области свемирског сектора у Србији.
Канцеларија делује на националном и међународном раду, а по свему судећи, има жељу и да се отисне у космос.
„Илузија која окружује људе у Србији и другим земљама које немају свемирски програм јесте да свемир значи сателити, шатлови, прескупе мисије и слично&qуот;, каже Мијовић за ББЦ.
„Данас, када причамо о свемиру, говоримо о примени сателитских технологија на земљи.&qуот;
Из руске свемирске агенције Роскосмос су потврдили да је направљен нацрт сарадње, али да тренутно не могу да открију детаље, како су главешине одсутне.
Мали корак за човека, али велики за Србију?
Споразум је потписан и иако Србија неће у скорије време послати људе у свемир, можда ипак може некако да допринесе свемирској заједници.
„Постоји велики број школованих људи који би желели да се укључе у свемирски сектор, али овде просто немају прилику&qуот;, каже Милан Мијовић.
Додаје да нема детаље споразума, али сматра да би могло да дође до размене студената и стручног оспособљавања кадрова.
Мијовић објашњава да постоји широк спектар области којима Србија може да се бави ван планете Земље, од свемирског права и политике, до науке.
„Наша позиција играча међународне заједнице би се сигурно побољшала сарадњом са неком јаком агенцијом.&qуот;
Како каже, у овој споровозној свемирској трци, Србији „није неопходан државни сателит.&qуот;
„Можемо да приступимо разним програмима и успоставимо сарадњу са свемирским агенцијама које нуде бесплатне сателитске снимке&qуот;, каже Мијовић.

Сателитски снимци, објашњава, могли би да имају широку примену.
„Могу да се користе на много практичних начина, било да је то умањење штета, побољшање комуникација, научне или индустријске сврхе.&qуот;
„То је један спектар који ми тек последњих година откривамо и сазнајемо шта све можемо да урадимо.&qуот;
Шта је свемирско право?
Иако испрва делује невероватно, свемирско право је настало још педесетих година прошлог века, издвојивши се као грана међународног права.
Свемирско право се бави односима држава ван планете Земље, па обухвата области попут права и обавеза за лансирање објеката у свемир, одговорност држава за штету коју проузрокује свемирски објекат, својине у свемиру и слично.
Србија је чак седамдесетих година имала правнике из ове области, попут Обрада Рачића и Михајла Смирнова.
Свемирско право се данас не изучава на факултетима у Србији, али то није спречило српске студенте да постигну успех у овој области.
Тако је тим студената Правног факултета у Београду на међународном такмичењу из свемирског права Манфред Лацхс Спаце Лав Моот Цоурт Цомпетитион које је 2013. године одржано на Универзитету Сапијенца у Риму, освојио пето место.
Тадашњи студент четврте године Бошко Војкић освојио је награду за најбољег говорника.
Свемирски успех за Србију!
Свемир можда и није толико скуп?
„Далеко од тога да је свемир резервисан само за развијеније земље&qуот;, каже Милан Мијовић.
Наводи пример Египта, који нема државну свемирску агенцију али је успео да лансира два сателита која помажу у унапређењу пољопривреде.
„Имамо и Пакистан, чији друштвено-економски стандард није на завидном нивоу, али има сателтите који решавају проблеме водопривреде и ширења зараза&qуот;.
Мијовић додаје да је западни Балкан последња регија Европе која „касни по питању свемирских истраживања&qуот;, али суседи Србије се све брже прикључују Европској свемирској агенцији (ЕСА).
ЕСА има 22 државе чланице, међу којима су Румунија, која је агенцији приступила 2011. године и Мађарска од 2015.
Словенија има статус придружене чланице, док Хрватска и Бугарска имају потписане Уговоре о сарадњи.
Потписивањем споразума са Русијом, Србија је, сматра Мијовић, урадила велику ствар.
„Ово је велики корак унапред ка дефинитивном укључивању у свемирске воде, након дугог низа година мировања по том питању.&qуот;
А како је интернет реаговао на „потенцијално слање Срба у свемир&qуот;?
Корисници Твитера су очигледно реаговали разумно, али мораће да сачекају пре него што њихова очекивања буду испуњена.
хттпс://твиттер.цом/валкер72ва/статус/1085969837216681984
Неки су се забринули за судбину шарпланинца ког је председник Александар Вучић поклонио руском колеги.
хттпс://твиттер.цом/СањаМЦосиц/статус/1086247535205892099
Други су били разочарани.
хттпс://твиттер.цом/ПајтицБојан/статус/1086275367957118976
А неки нису могли да верују.
хттпс://твиттер.цом/вељкојозиц/статус/1086038379198849024
Колико Русе греје Сунце у свемиру?
Током лансирања ракете Сојуз МС-10 у октобру 2018. године, догодио се квар због ког су руски космонаут Алексеј Овчињин и астронаут Америчке агенције НАСА Ник Хејг морали да се приземље.
„Пропало лансирање је јако лоше по руску свемирску индустрију и власти&qуот;, изјавио је у октобру за ББЦ Павел Лузин, експерт у области истраживања свемира.
Лузин додаје да Москва свој свемирски програм ставља у ранг са нуклеарним наоружањем и местом у Савету безбедности УН, ставкама које Путиновој Русији дају статус „велике силе&qуот;.
Али несрећа и читав низ проблема у агенцији изазвале су гласине о малим платама и ниској мотивацији у свемирском сектору, који у потпуности контролише и финансира Влада Русије.
„Постоји огромна разлика у платама између директора и главних инжњера, што не помаже у раду&qуот;, истиче Иван Мојсејев, директор Института за свемирску политику у Москви.
Директор Роскосмоса се такође запитао „да ли штета на ракети Сојуз део саботаже&qуот;.
„Вероватно није, али морамо да проверимо&qуот;, изјавио је Рогозин.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.18.2019)
