Давос 2019: Како вечера у мраку може да вам отвори очи

Можда је чудно и превише интимно да некоме ставите обе руке на рамена само неколико минута пошто сте га упознали.

Али, на „вечери у мраку&qуот; у Давосу, ми немамо избора. Морамо да се држимо нашег конобара Дарена, како би могао да нас одведе у собу. Да нисмо нешто физички додирнули, могли бисмо лако да се саплетемо.

Ово је вечерњи догађај са само 50 места на конференцији са 3.000 учесника.

Ђина Баденох, оснивачица социјалног предузећа Капаксија и организаторка овог догађаја, нада се да ће то искуство охрабрити госте да прошире планове о људима које запошљавају.

Она каже да се не ради о слепилу као таквом, већ о буђењу свести о томе колико често о људима судимо само на основу њиховог изгледа.

На сличном догађају у Мексику пре 12 година, Баденох је искусила ходање улицом у мраку. Била је толико дирнута да је одлучила да ће каријеру усмерити на промену виђења особа оштећеног вида.

Она је фотографкиња, и одлучила је да људе који не могу да виде учи да фотографишу. Зна да то звучи „лудо&qуот;, али је могуће, каже она, уз коришћење звука за налажење предмета пре фотографисања.

Једеш прстима

Ове вечери желела је да и нама пружи исто искуство: да без вида на који се иначе ослањамо, постанемо бољи слушаоци.

• Бесплатне капе с бућком и још девет чињеница о Давосу
• Шта Србија добија учешћем на Давосу
• „Понос медијским слободама - за годину-две&qуот;

„Ради се о стварању свести о потенцијалима људи&qуот;, каже она.

То је добра лекција у контексту догађаја за умрежавање као што је Светски економски форум у Давосу. Беџеви са именима се наводно односе на безбедност, али се користе и за процену да ли је особа испред вас вредна разговора.

Без мобилних телефона, па чак и сатова, спуштамо се у потпуни мрак. Нема никаквог светла. Непријатно је и не можемо да се ослонимо на осећај за оријентацију на који смо навикли.

Наш сто је за шест особа и сви се потпуно ослањамо на Дарена, који нам води руке ка тањирима и говори где да нађемо прибор за јело, чаше и хлеб.

У оваквом мраку је у почетку тешко схватити шта људи говоре. Али онда постаје необично опуштено. Неколико нас је затворило очи како бисмо избегли напрезање.

Борим се са виљушком и ножем, па користим прсте за предјело,па чак и за кускус и главно јело с пилетином. На крају крајева, нико неће знати.

Пре тога је разговор био љубазно резервисан, али у мраку смо се моје колеге и ја отворили - причали смо о везама, љубавним аферама и раскидима.

Један гост је отишао толико далеко да је поделио свој став да знате да сте с правом женом када вам није непријатно да прднете једно пред другим.

Стидиш се

Након два сата, светла се пале и први пут видимо конобаре - и сви су оштећеног вида. То је тако емотиван тренутак.

Наш конобар Дарен који намсе чинио толико моћним у мраку док нас је вешто водио, држи штап.

Сви за столом смо признали да бисмо, да смо га упознали раније, на светлу, претпоставили да није ни приближно тако способан и да бисмо о њему судили на основу тога.

Сада се сви стидимо.

Баденох се нада да је то тренутак који ћемо сви запамтити.

Она организује сличне вечере на којима су конобари млади и незапослени, а неки су и у инвалидским колицима. Ове године планира да направи и једну вечеру са избеглицама и имигрантима.

„Судите о њима на основу онога што могу, а не на основу онога што не могу да ураде&qуот; - њена је мантра.

Бесан си

Несвесне предрасуде, нарочито према људима са инвалидитетом, велика су тема овогодишње конференције у Давосу.

У Великој Британији са инвалидитетом живи готово петина радно способног становништва, према најновијој званичној статистици.

На глобалном нивоу, око 470 милиона особа са инвалидитетом је радно способно, али је много мање вероватно да ће добити посао у односу на вршњаке без инвалидитета.

Каролина Кејси, активисткиња из Ирске, бесна је због оваквих података.

Оснивачица социјалног предузећа Бинк, дошла је у Давос да представи кампању Валуабле (Вредни), чији је циљ да 500 фирми размотри запошљавање и план укључивања особа са инвалидитетом у току наредне године.

Кејси, која је по природи авантуриста, започела је кампању 2017. године, јашући коња путем дугим хиљаду километара кроз Колумбију.

И она је особа са инвалидитетом. Рођена је с очним албинизмом, генетским стањем које првенствено погађа очи. Крила га је све до 28. године. Касније јој је поглед постао толико лош да више није могла да се крије. Сада, са 47 година, не жели да се било ко осећа као она некада.

Неспретност

Џеф Додс, генерални директор у компанији Вирџин медија, каже да то није нужно предрасуда, али да су компаније због неспретности мање инклузивне.

Каже да менаџери често брину да причају или раде погрешне ствари.

Компанија за телекомуникације је у партнерству са предузећем Бинк у овој кампањи и обавезала се да ће до краја следеће године помоћи милионима особа са инвалидитетом да пронађу посао.

Каже да фирме, поготово оне које се односе на купце, попут његове компаније, не могу да дозволе себи да занемаре тако велики део популације.

„Што смо инклузивнији и што више људи имамо у организацији, нашле услуге ће бити боље&qуот;, каже он.

Повреда леђа га је пре две године научила колико је људима тешко да о томе разговарају са менаџерима.

Међутим, уколико не причају о томе, можда неће добити подршку која им је потребна.

Двочасовна вечере у мраку нам можда неће дати потпуни увид како физичко оштећење може да изгледа.

Али ће нам можда, нада се Баденох, помоћи да схватимо ту рањивост.

(ББЦ Невс, 01.24.2019)