Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа у Југославији

Аутор филмова „Човек није тица&qуот;, „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ&qуот; (1967), „Невиност без заштите&qуот; (1968), „Недостаје ми Соња Хени&qуот; (1972), „Свеет Мовие&qуот; (1973), сматра се једним од оснивача Црног таласа.

Студирао је психологију, а прва знања о филму стекао је у чувеном Кино клубу Београд. Завршио је режију на Факултету драмских уметности.

хттпс://твиттер.цом/филмактив/статус/1088812481718505473

хттпс://твиттер.цом/ДоконаПопадија/статус/1088802921054121984

И по избору тема и начину третирања филмског језика, Макавејев је био несвакидашња појава у југословенском филму.

„Макавејев је субверзивно и анархично и духовито применио поступке авангардног и експерименталног филма на политичке приче&qуот;, каже Иван Велисављевић, драматург и уредник архиве медија у Дому културе Студентски град.

По њему, најзначајнији допринос Макавејева југословенској кинематографији је „радикализација театралног стила модернистичког филма, као његова луцидна монтажа готових материјала (фоунд фоотаге), слављење живота и сексуалности, субкултуре, хумора и отпора чак и када се филмови баве мрачним причама или оштро критикују капитализам и стаљинизам&qуот;.

У интервјуу који је дао америчком критичару Роџеру Иберту 1975, Макавејев је изјавио: „Циљ мојих филмова је људи у себи препознају оно што код других људи не прихватају.&qуот;

Са цензуром се сусрео после кратког филма „Споменицима не треба веровати&qуот;, који је пажњу привукао еротским сценама.

Холивудски снови остварују се на истоку

„Непутовања” на путу око света

Кинези беже из Београда - само на филму

Занимао се за рад психолога Вилхелма Рајха и посветио му је филм „В.Р. Мистерије организма&qуот;, који је награђен на Филмском фестивалу у Кану 1971.

Филм никада није званично забрањен - комисија за одобравање филмова је дозволила приказивање, али се у случај умешало Јавно тужилаштво које је онемогућило да филм види југословенска публика.

Тек 1986. године, публика је имала прилику да погледа филм.

На предстојећем, 47. Фесту премијерно ће бити приказан документарни филм „Случај Макавејев&qуот; Горана Радовановића који испитује позицију уметника у социјалистичкој Југославији, а посебно је фокусиран на политичку и социјалну климу која је довела до тога да филм &qуот;В.Р. Мистерије организма&qуот; буде незванично забрањен.

Ипак, Макавејев себе није сматрао дисидентом и једном приликом је рекао да је „Југославија сјајна средина за филм&qуот;.

хттпс://твиттер.цом/ДанисТановиц/статус/1088805186049622016

хттпс://твиттер.цом/ТеткаХанифа/статус/1088803344343330823

хттпс://твиттер.цом/_единх/статус/1088811517708066816

Добитник је великог броја домаћих и страних награда: Октобарска награда Београда, Сребрни медвед у Берлину, Сребрна арена у Пули, Луис Буњуел у Кану, Сребрни Хјуго у Чикагу, Златно доба Белгијске краљевске кинотеке, „Филмска легенда&qуот; коју додељује Фестивал филмова југоисточне Европе са седиштем у Паризу.

О ерудицији и брзини мишљења чувеног редитеља, глумац Светозар Цветковић, који је сарађивао с њим на филму „Горила се купа у подне&qуот; рекао је у докуметарцу Драгомира Зупанца о Макавејеву: „Са њим можете да причате на пет тема истовремено. То јест он је могао да прича, а вама остаје да изаберете једну тему и да се с њом изборите.&qуот;

(ББЦ Невс, 01.25.2019)