Zagrliću ga. Neću. Zagrliću ga.

„Uđi“, rekao je i zatvorio balkonska vrata za nama. Mora da sam samo stajao tamo, beživotan i skamenjen. Obojica smo šaputali. Dobar znak. „Nisam znao da pušiš.“ „Ponekad.“ Otišao je do kreveta i seo tačno na sredinu. Ne znajući šta da uradim, ni šta da kažem, promrmljao sam: „Nervozan sam.“ „I ja sam.“ „Ja sam nervozniji od tebe.“ Pokušao je osmehom da razveje nelagodnost i dodao mi džoint. Barem sam imao čime da se zanimam. Setio sam se kako