Пецу за председника

Догађај који ћу описати је истинит. Касно после подне пре неки дан у двадесетчетворци – то је црвени мали градски аутобус који спаја Дорћол и Неимар у Београду. Испред мене седи дечак, из каснијег разговора сазнајем да се зове Пеца и да је трећи основне, а поред њега стоји његов тата, око тридесетпет година. Прве две-три станице ћуте, а онда, ничим изазван тата пита: – Зашто ниси завршио домаћи? Шта си радио у боравку? Да ли ти је неко сметао,