Велики брат из ведра неба: Да ли Београд добија 1.000 камера и шта то значи

Усред бурних дебата широм света о тананој - и све тањој - линији између безбедности и приватности, стижу најаве да би Београд могао да заличи на град из серије „Црно огледало&qуот;.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић најавио је да ће полиција у наредне две године у Београду, на 800 локација, инсталирати 1.000 камера за видео надзор.

Како је рекао, те камере ће „допринети већој безбедности грађана и бржем откривању кривичних дела&qуот;.

Међутим, поједини су одмах помислили на „1984&qуот; Џорџа Орвела и мученог Винстона Смита, ког посматрају 24/7, а који би тако волео да буде бунтовник.

Стефановић је навео и да ће те камере имати софтвере за препознавање лица и регистарских таблица, пише агенција Фонет.

„То аутоматско препознавање лица је у принципу најозбиљнији проблем&qуот;, каже за ББЦ на српском Владан Јолер из Шер фондације која се, између осталог, бави и дигиталном безбедношћу.

„Ако се иза свега налази човек, то је и даље нека врста нагледања, али не толико масовног, јер је органичено бројем људи који то могу да процесуирају.

„Међутим, ако то ради софтвер базиран на неуронским мрежама и вештачкој интелигенцији, онда вас прате баш у сваком моменту - са једне камеру, на другу, трећу и тако даље, а све завршава у одређеним базама података, што је проблем&qуот;, истиче Јолер.

Велики брат на ведром небу

Светски шампиони у мотрењу на грађане су Лондон и Пекинг, у којима неколико стотина хиљада камера покривају сваки педаљ града.

Стефановић најављује нешто слично.

„Неће бити значајније улице, улаза или пролаза између зграда који неће бити покривен камерама - знаћемо из ког улаза и зграде је починилац дошао, из којег аутомобила&qуот;, изјавио је министар полиције.

Како каже, то ће допринети свести криминалаца да ће бити ухваћени.

• Зашто истовремено верујемо и сумњамо у полицију
• Лондон тестира технологију за препознавање лица
• Школа прати ученике

Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику такође истиче проблем приватности грађана, али и читав низ нејасности.

„Као да је све само бачено из ведра неба, без неких опширнијих информација шта је циљ.

„Пре свега, нису познате локације на којима ће бити постављене камере, што је у супротности са Уставом, јер је уставно право грађана да буду обавештени о томе како се прикупљају њихови подаци&qуот;, каже Ђорђевић за ББЦ на српском.

Ђорђевић наводи да није познато да ли је МУП испитао све могућности да „контролише простор на неки мање инванзиван начин&qуот;, а истиче и питање како ће камере бити набављене.

„Такође, не постоји никаква гаранције да је држава обезбедила потпуну заштиту личних података, укључујући и биометријске.

„На крају, што је веома важно, у Србији је правни оквир за видео надзор у потпуном расулу, јер не постоји закон или законски акт који регулише тематику видео надзора&qуот;.

Аргументи „за&qуот;

• Мање (барем неких) кривичних дела - потенцијални починиоци знају да их снимају, па неће извршити кривично дело
• Веће шансе за хватање починилаца у случају да постоји видео запис или фотографија те особе. Најпознатији је случај бомбаша са Бостонског маратона који су брзо ухваћени због снимка са сигурносне камере
• Снимак би могао да буде доказ на суду, уколико је то тако законом регулисано
• Побољшање свакодневног живота грађана - мање саобраћајних прекршаја јер возачи знају да камере снимају

Аргументи „против&qуот;

• Питање приватности грађана
• Питање ко је иза камере и ко нас посматра
• Ефикасност није доказана за сва кривична дела - у случају да неко жели да изврши терористички напад, тешко да ће га сигурносна камера спречити у томе
• Цена таквих система није мала
• Могућност хакерских напада на систем надзора, што би могло да има велике последице
• Питање где камере тачно гледају - да ли у нечији прозор, двориште...

Београд већ позира

У главном граду Србије већ постоје камере за надзор, али оне тренутно искључиво пазе на саобраћај.

Има их на Бранковом мосту, Булевару Николе Тесле, у Јурија Гагарина, Булевару деспота Стефана и још десетак места, па уколико пређете преко пуне линије или прекорачите брзину, на кућну адресу вас посети казна.

О камерама на београдским улицама се доста причало крајем 2017. и почетком 2018. године, када је у јавности било доста опречних информација, због којих је настала права конфузија.

Медији су тада пренели да је град добио 32 нове камере за надзор саобраћаја, али није било јасно ко их је поставио, јер су то негирали и град и МУП.

Мистерију је нешто касније разјаснио министар Стефановић, рекавши да је камере поставио МУП - али да је реч само о новим верзијама, на местима старих.

МУП је пропустио да пре инсталације камера на адекватан начин обавести јавност о томе, утврдио је нешто касније бивши Повереник за заштиту информација од јавног значаја Родољуб Шабић.

„Тај пропуст, уз новинске написе и контрадикторне изјаве функционера, изазвао је непотребну узнемиреност грађана&qуот;, изјавио је тада Шабић.

У међувремену је тадашњи градски менаџер, а сада заменик градоначелника, Горан Весић изјавио да нова Стратегија за безбедност саобраћаја до 2020. обухвата постављање нових 60 камера на градским улицама.

Ефикасност

Камере на београдским улицама заиста делују на возаче који смање брзину - барем док не скрену иза ћошка, ван домашаја објектива.

Међутим, поставља се питање колико би камере које је министар Стефановић најавио заиста утицале на већу безбедност грађана.

Ђорђевић каже да је у Великој Британији због камера заиста дошло до смањења броја кривичних дела - али не свих.

„Углавном се ту ради о крађама аутомобила и сличним стварима, чији је број мањи јер људи знају да их снимају.

„Међутим, није било мање сексуалних кривичних дела или оних која имају везе са дрогом&qуот;, истиче Ђорђевић.

Како каже, ефикасност је опет питање локација на којима ће камере бити.

„То је најважније, да се знају локације и да су адекватно урађени сви механизми заштите приватности&qуот;.

Историја

• Први ЦЦТВ систем (систем видео обезбеђења) користили су нацисти 1942. у Панеминду, месту на северу Немачке, за посматрање лансирање В-2 ракета
• Немачки инжењер Волтер Брух је био одговоран за технолошки дизајни и инсталацију система
• Први такав систем у Америци се појавио 1949. године
• На чувеном Тајмс скверу у Њујорку сигурносне камере први пут су постављене 1973. године, али нису довеле до смањења броја кривичних дела
• Током осамдесетих је употреба безбедносних камера постала све шира, да би деведесетих оне већ биле у великом броју школа и паркова
• Сигурносне камере су данас постале уобичајена ствар у јавним установама, банкама, халама и на свим спортским манифестацијама
• Према подацима из 2016. године, на свету постоји више од 350 милиона сигурносних камера. Од тога је 65 одсто у Азији

Молдер и Скали

Једно од главних питања савременог човечанства јесте управо та - више пута пређена - граница између безбедности и приватности људи.

Најпознатији актер таквог случаја је америчка Национална сигурносна агенција, која је дуго без судског налога прислушкивала грађане, а све у склопу наводне борбе против тероризма.

Ништа другачије није са камерама у јавном простору, које су тема бројних теорија завера, белетристике и ТВ серија и филмова.

Тако се, на пример, у једној епизоди серије „Досије икс&qуот;, Молдер и Скали боре против сателита који се наљутио на људски род и прати их преко безбедносних камера.

• Технолошки трендови 2019: „Крај истине какву познајемо?&qуот;
• Он има 20 година и тврди да је хаковао немачке политичаре
• Нови Фејсбуков уређај - опет проблеми са приватношћу
• Повратак приватности на интернет

Где је у свему томе Београд?

„Та прича о софтверима је најопаснија, јер се тамо све бележи, препознаје и комбинује са другим базама података&qуот;, каже Јолер.

„Ваше кретање у простору се може искомбиновати са комуницирањем на интернету и друштвеним мрежама, што ствара велику базу података о вама&qуот;.

Будућност је стигла

Да стварност данас превазилази фикцију показују и примери из Кине, где раде на систему „кредитног скора&qуот;, који неодољиво личи на неки заплет из „Црног огледала&qуот;.

Реч је о систему преко којег грађани добијају или губе поене - кредите - а којим се на неки начин мери друштвена репутација.

За све се користе камере за јавни надзор.

„Ти поени потом утичу на то да ли ћете добити посао, што је врло озбиљан проблем... Постоје ситуације тамо у којима, на пример, то како сте прешли улицу утиче на поене које добијате&qуот;, каже Јолер.

„Све то је корак ка тој некој држави контроле која се обавља путем алгоритама и вештачке интелигеценије&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.01.2019)