Varoš kao svako đubre, prokleto mesto rođenja

4. Ovo su Nemenikuće u magli prljavog dana prokleto mesto rođenja Varoš kao svako đubre Ona me na prozoru čeka i maše mi rukom da priđem Ona mi klima glavom i tako mi divno šapuće tako me divno moli Ona me zove da dođem Ja prolazim kao da sanjam i ne znam za bezbrojna vrata Ne znam za ključeve od krvi i teške svirepe šipke Ne znam da stepeni vode do nekih čudnih kvaka Na kojima se ruke smrznu kao grkljani malih reka Ona me zove da dođem a nikako