Fejsbuk, prvih petnaest godina
Najpoznatija društvena mreža na svetu slavi 15. rođendan, ali da li zaslužuje čestitke?
Najpoznatija društvena mreža na svetu Fejsbuk danas puni 15 godina.
Od socijalne mreže koju je bivši student Harvarda Mark Zakerberg pokrenuo sa kolegama u sobi na kampusu, Fejsbuk je prerastao u platformu koja privlači 2.3 milijarde korisnika, koji se povezuju, razmenjuju informacije ili je koriste u poslovne svrhe.
Uprkos svim skandalima koji su poslednje decenije potresli kompaniju Marka Zakerberga, umešanosti ove društvene mreže u američke izbore i brojnih problema oko zaštite privatnosti, prema pisanju Gardijana, 46.7 odsto korisnika interneta, što predstavlja nešto više od 23 odsto ukupne svetske populacije, koristi Fejsbuk.
Ako postoji korisnički staž Fejsbuka, onda sam ulogovan od 2007. godine, samo godinu dana nakon što je ova društvena mreža rešila da iskoči izvan ograde kampusa na Harvardu i postane dostupna svima.
Tada je, barem u srpskom srednjoškolskom okruženju, većina učenika provodila vreme na Majspejsu, društvenoj mreži koje se oni stariji korisnici interneta sećaju sa toplom nostalgijom, oni malo mlađi kroz maglu, dok oni još mlađi možda i ne znaju za nju.
Od tada se mnogo toga promenilo. Fejsbuk je u međuvremenu kupio Instagram i Vocap, kompanija je 2012, izašla na berzu, a njen vlasnik i osnivač na saslušanje pred američkim Kongresom, šest godina kasnije.
A najnovija vest je da će Fejsbuk uskoro početi sa spajanjem Instagram, Vocap i Mesindžer servisa u jedan sistem. Rođendanski poklon, bili direktni korisnici Fejsbuka ili ne.
Ali šta osim činjenice da vredi 630 milijardi dolara čini ovu kompaniju toliko velikom i prisutnom u našim životima?
Biti onlajn = biti na Fejsbuku, barem u Srbiji
Trenutno ne postoje krediblni izvori ili statistike na osnovu kojih bi moglo da se utvrdi koliko ima Fejsbuk korisnika u Srbiji.
Marko Mudrinić, direktor i osnivač sajta Netokracija, poslovno-tehnološkog medija koji prati vesti iz ove oblasti na prostoru Srbije, Hrvatske i Slovenije, kaže da je za „mnoge korisnike u Srbiji, Fejsbuk zapravo internet".
„Niko više ne percipira Fejsbuk kao neku odvojenu stvar, već kada kažu 'evo me na internetu', to znači 'evo me na Fejsbuku'", kaže Mudrinić za BBC na srpskom.
Mudrinić dodaje da oko 55 odsto stanovnika Srbije koristi internet i slaže se sa pretpostavkom da „80 odsto njih koristi Fejsbuk".
„Bilo da ga koriste za četovanje ili ostajanje u kontaktu sa porodicom i prijateljima."
Čak i kada niste na Fejsbuku, opet - na Fejsbuku ste
Prošle godine je otkriveno da je britanska konsultantska kompanija Kembridž Analitika prikupila podatke 87 miliona korisnika Fejsbuka, uoči američkih izbora 2016. godine.
I to je samo jedna od stavki na listi skandala koji se tiču narušavanja privatnosti korisnika ove društvene mreže.
„Napravili smo puno grešaka, vodeći ovu kompaniju. Mislim da je prosto nemoguće da osnujete kompaniju u sobi i da ona ovoliko poraste, a da usput ne napravite neke greške", branio se tada Zakerberg.
Bez obzira na sve probleme, popularnost i broj korisnika Zakerbergove kompanije uopšte nisu opali.
„Ako pogledamo prosečnog korisnika interneta, koji nije mladi milenijalac i ne shvata kako tehnologija funkcioniše, suočavamo se sa velikim jazom između onih koji vladaju tehnologijom - takozvanim tehnokratama - i ljudi koji su navikli na potpuno drugačiji način života, koji nisu svesni kako im je privatnost ugrožena", objašnjava Mudrinić.
Dodaje da je Fejsbuk „meka za brendove", kojima platforma pruža sjajne načine da se oglašavaju prema korisnicima.
„Fejsbuk je tu u savršenoj poziciji, jer pored same društvene mreže i Mesindžera, kao odvojenih ekosistema, u svom portfoliju ima i Instagram i Vocap", kaže Mudrinić.
Kako objašnjava, spajanjem Instagram, Vocap i Mesindžer servisa u jedan sistem, Fejsbuk će do 2020. godine imati unificiranu arhitekturu, koja u pozadini omogućava servisima da komuniciraju na istoj platformi.
„U tom smislu, ukoliko niste na Fejsbuku i odbijate da ga koristite, ali komunicirate sa prijateljima preko Vocapa, i dalje ćete dobijati reklame koje oni vide na Fejsbuku."
„Algoritmi su im neverovatno napredni i ovakvo umrežavanje samo znači više mogućnosti za oglašivače, manje privatnosti za korisnike", kaže Mudrinić.
Najvažniji trenuci u istoriji Fejsbuka
- Februara 2004. The Facebook - kako se prvobitno zvao - počinje sa radom
- Septembra 2006. postaje dostupan korisnicima van Harvarda
- Decembra 2010. izlazi film „Društvena mreža"
- Aprila 2012. kupuje Instagram
- Maja iste godine izlazi na berzu
- Marta 2014. godine kupuje kupuje VR kompaniju Okulus za dve milijarde dolara, a aprila i Vocap za 19 milijardi
- Oktobra 2018. osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg svedoči pred Kongresom zbog navodne umešanosti ove kompanije u američke izbore
- Do kraja 2018, vrednost kompanije je spala na 49.4 milijarde dolara, ali je od tada ponovo skočila i sada iznosi oko 65.6 milijardi, što Zakerberga čini petim najbogatijim čovekom na svetu
Mladi odlaze sa Fejsbuka, ali ne daleko
Mlađi korisnici polako odlaze sa Fejsbuka, ali da li to znači da on gubi na popularnosti?
Ne baš.
Sedamnaestogodišnja Lenka Sekulić spada među mlađe korisnike ove društvene mreže, kako je imala samo tri godine kada je Fejsbuk osnovan.
Lenka sve manje vremena provodi na Fejsbuku.
„Više sam ga koristila ranije, ali je u poslednje vreme počeo da gubi važnost u mom životu", kaže Lenka za BBC.
Njena glavna „zamerka" Fejsbuku je što su ljudi „prestali da objavljuju bilo šta na njemu".
„Jedino se u društvu zadržao Mesindžer, za koji moram da priznam da je neverovatno koristan".
Lenka kaže da je poslednjih godina, Fejsbuk zamenila Instagramom, kog je Fejsbuk kupio 2012. godine za milijardu dolara.
Njen vršnjak Mihajlo Živković koristi Fejsbuk jer se „pokazao kao najbolja mreža za komuniciranje i ostvarivanje kontakta sa ljudima".
„Najviše mi služi za pravljenje grupa sa profesorima ili trenerima."
„Generalno, mislim da je u ovom dobu Fejsbuk postao neophodan", kaže Mihajlo.
Fejsbuk, prvih petnaest godina
Svedoci smo šta je u proteklih deceniju i po Fejsbuk uradio dobro, a šta loše, uglavnom bez većih sankcija.
A šta, kao njegovi korisnici, možemo da tražimo od Fejsbuka u godinama koje dolaze?
Kakve tehničke promene?
„Njihovi produkt menadžeri sami najbolje znaju u kom smeru kompanija treba da se razvija", kaže Marko Mudrinić.
Dodaje da Fejsbuk ne treba da dozvoli preveliki broj propalih proizvoda, podsećajući na ranije najavljene servise za virtuelnu realnost i video servise koji nisu prošli najslavnije.
Mudrinić objašnjava da će Fejsbuk raznim dodacima pokušavati da si približi mlađim korisnicima, ali da se promene u tom polju „dešavaju tolikom brzinom da je nemoguće govoriti o Fejsbukovoj dominaciji nad mlađim korisnicima".
„Fejsbuk nikada više neće moći da postane nešto potpuno novo, ali će prosto nadograđivati portfolio kupovinom novih servisa, kao i do sada".
A šta očekujemo od njega sa etičke strane?
„Da od početka napišu pravilnik o privatnosti", kaže Mudrinić.
Tako da - Fejsbuče, želimo ti srećan 15 rođendan. Jer vaspitanje tako nalaže.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 02.04.2019)
