Секретаријат Енергетске заједнице: Србија прихвата европску регулативу, слабо је спроводи

Србија није лоше оцењена по преносу европске регулативе у домаћи правни систем у области енергетике, али тај процес не прати њена примена у пракси, рекао је данас директор Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач.

Он је, подносећи редовни годишњи извештај о напретку Србије у области енергетике, пред посланицима Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, рекао да је Србија најслабије напредовала у областима гаса и климатских промена.

"Енергетска заједница против Србије води девет прекршајних поступака, а један од њих је због тога што није на време раздвојен будући оператер гаса из Србијагаса, предузеће Транспортгас", рекао је Копач.

Додао је да се нада да ће се тај процес окончати до 1. октобра, између осталог и због тога што је услов за отварање поглавља 15 о енергетици у процесу приступања Србије ЕУ.

Копач је рекао и да је започет и прекршајни поступак због тога што се на прикључку за гас код Хоргоша не дозвољава приступ другим дистрибутерима тог енергента.

Он је рекао да Секретаријат има примедбе и на сертификацију Електромреже Србије (ЕМС) и Југоросгаса, али да се директива о залихама нафте примењује и да сада износе за 19 дана, а да до 2023. године морају да се повећају на 61 дан.

Србија, према његовим речима, има проблема и у достизању циља да енергија из обновљивих извора достигне 27 одсто укупне потрошње у наредној години, па је "питање како ће достићи Европу која планира да 2050. године 100 одсто енергије користи из обновљивих извора".

Копач је истакао да се у свету отвара процес декарбонизације, односно избацивања из употребе угља и свих фосилних горива у производњи струје у термоелектранама и њихово гашење, "што планира и Србија, али да споро иде у том правцу".

Он је предложио да се измени Закон о енергетици и омогући да на аукцијама изабрани инвеститори граде капацитете на бази обновљивих извора енергије.

"Србија је за три године, од 2015, до 2017. за субвенције рудницима потрошила 100 милиона евра, односно више него што је уложила у обновљиве изворе енергије", рекао је директор Секретаријата ЕЗ.

Он је рекао да, када би се том издатку додао и трошак за емисију угљен-диоксида (ЦО2) из електрана, што се у ЕУ плаћа у Србији би, да је њена чланица, то повећало цену струје за 29 одсто јер електране емитују 24 милиона тона ЦО2.

Копач је рекао да би требало дерегулисати цене струје и заштитити социјално угрожене потрошаче. Већих примедби није било једино, како је рекао, на процес спровођења енергетске ефикасности.

Министар рударства и енергетике Србије Александар Антић рекао је да је "сарадња са ЕЗ на бази међусобног уважавања и поштовања интереса, а да су резултати таквих односа балансирана решења".

"Не треба узнемиравати грађане, струја неће поскупети, нити Србија прави прекршај јер није чланица ЕУ", рекао је Антић и појаснио да "раст цена струје прати трошкове производње, уз уважавање социјално-економске ситуације".

Он је рекао да се траже решења за сертификацију ЕМС-а и Југоросгаса, а да ће се проценат учешћа електричне енергије из обновљивих извора у укупној потрошњи повећати када се пусте у рад капацитети од око 500 мегавата.

Заостајање у достизању циља да укупна производња и потрошња струје из обновљивих извора достигне 27 одсто, како је рекао, последица је активирања индустријских капацитета и повећања потрошње струје за 16 одсто, "што је покварило ту математику".

Антић је истакао да се планира "аукцијски модел" градње капацитета на обновљивим изворима и да се анализира јер је до сада мало коришћен и не примењују га ни све земље ЕУ.

"Немачка је капацитете за 103.618 мегавата струје изградила на основу фид-ин тарифа (подстицајне откупне цене како би се стимулисали инвеститори за градњу капацитета на бази обновљивих извора), и тек сада прелази на аукције", рекао је Антић.

Упитао је првог човека ЕЗ, шта би Србија радила ако аукција не би успела, да ли би морала да купује струју од оних који су градили капацитете по принципу фид-ин тарифа, а сада од Србије траже да напусти тај модел градње капацитета на обновљивим изворима.

(Бета, 07.02.2019)