I kad se vratim kući, u pola noći skačem iz kreveta da pokrivam decu: Prebacujemo im za dnevnice, a vaspitači posle rekreativne smršaju, neki se čak i razbole

To je teško prepričati, može samo da se doživi. Nema sekunde u kojoj ne mislite o deci, da li su siti, pate li za mamom i tatom, da li im je dosadno, imaju li temperaturu, kakvo im je grlo... Neko dete pije lek u jedan posle ponoći, a neko u pet ujutru, pa se budite na svakih sat vremena. Nema spavanja. I nema opuštanja. Ovako Snežana Marinović (55) iz beogradskog vrtića "Lipa", sa svojih 25 godina iskustva priča o tome kako izgleda rekreativni