Huljski orkestar

Ništa ne može tako ozariti ništariju kao nagoveštaj da negde možda ima gorih od njega (mada nema gorih – ima samo istih). Ništariji ova spoznaja, ili tek iluzija, podaje osećanje moralne superiornosti koje joj inače ni po čemu ne pripada, ali u kojem utoliko slađe uživa: ogledajući se u tuđoj sramoti, kupa se i brčka u mlakoj, žitkoj kupki narcisističkog Ja i isto takvog, samo umnoženog i nadograđenog Mi, nadima se od neutemeljenog ponosa kao da