ФЕСТ: И даље неопходан прозор у филмски свет
Вечерас почиње 47. Међународни филмски фестивал, ФЕСТ, на ком ће премијерно бити приказано 125 филмова.

Можда због ФЕСТ-а више нико &qуот;не пада у несвест&qуот;, као у чувеној реклами из седамдесетих са Миленом Дравић, али хиљаде људи ће похрлити да погледа филмове у оквиру 47. Међународног филмског фестивала, ФЕСТ-а.
Током фестивала, од 22. фебруара до 3. марта на више локација, биће премијерно приказано 125 филмова, најавио је уметнички директор фестивала Југослав Пантелић.
Као почаст недавно преминулом редитељу Душану Макавејеву, фестивал ће се одвијати под слоганом &qуот;Без заштите&qуот;`.
Фестивал ће отворити филм &qуот;Миљеници&qуот; Јоргоса Лантимоса, који има десет номинација за Оскар, а на затварању биће приказан филм Паола Сорентина о Силвију Берлусконију, &qуот;Они&qуот; .
На фестивалу ће бити приказани и нови филмови светских аутора попут Луке Гвадањина (&qуот;Суспириа&qуот;), Матеа Гаронеа (&qуот;Догман&qуот;), Павела Павликовског (&qуот;Хладни рат&qуот;) или Ларса Фон Трира (&qуот;Кућа коју је Џек саградио&qуот;).
После приказивања на Филмском фестивалу у Берлину, на коме је добио награду Еуропа Цинемас Лабел у селекцији Панорама, и филм &qуот;Шавови&qуот; Мише Терзића имаће српску премијеру на ФЕСТ-у.
„Имам емотиван однос према томе. Када имаш премијеру на ФЕСТ-у, то значи да си успео&qуот;, каже Терзић за ББЦ на српском.
- Холивудски снови остварују се на истоку
- Режисер љут што су му титловали филм
- Душан Макавејев: Одлазак пионира црног таласа
Традиција дуга 47 година
Пројекцијом филма Роберта Алтмана &qуот;Меш&qуот; отворен је 9. јануара 1971. први Међународни филмски фестивал ФЕСТ под слоганом &qуот;Храбри нови свет&qуот;. Оснивач фестивала био је Милутин Чолић, новинар Политике.
ФЕСТ је приказивао најбоље филмове сезоне, филмове победнике светских фестивала и наслове које публика није имала прилике нигде другде да види.
Славне седамдесете донеле су Београду чувене госте попут Роберта де Нира, Боба Рафелсона, Милоша Формана, Бернарда Бертолучија, Лив Улман и Софију Лорен.
Фестивал су током година посетили између осталог и Катрин Денев, Џони Деп, Вим Вендерс и Моника Белучи.
На ФЕСТ-у је до сада приказано више од 4.000 наслова, а око четири милиона гледалаца погледало је филмове.
Такмичарски програм је уведен 2015. године, а данас у оквиру њега функционишу две селекције: Главни програм (међународна селекција) и Српски филм (национална селекција и филмови из региона).
Поводом тридесет година фестивала 2002. године, новинар Милан Влајчић објавио је књигу &qуот;Фест, одбројавање&qуот;, у којој је написао: „Они који данас имају мање од четрдесет година навикавани су на Фест као на свакодневну животну чињеницу као што су вода, струја, радио и телевизија.&qуот;
За оне који памте рођење фестивала, Влајчић каже да знају да је у питању „удружени напор десетак новинара, филмских критичара и културних радника&qуот;, уз „благослов неких утицајних политичара&qуот;.
Председник првог Савета фестивала био је редитељ Александар Саша Петровић, а селектор ноћног програма &qуот;Конфронтације&qуот; Душан Макавејев.
Али ни спектакуларни почетак нове филмске смотре, није помогао филмским ствараоцима &qуот;црног таласа&qуот; у политичкој чистки која је уследила и због које су многи од њих морали да напусте земљу.
Како је данас могуће &qуот;скинути&qуот; репертоар ФЕСТ-а и погледати све филмове и пре него што стигну у фестивалске дворане, заборавља се колико је фестивал у својим почецима пружао осећај слободе гледаоцима.

Влајчић спомиње новинаре из Источног блока који су долазили на прва издања фестивала.
„Руси су тих раних година долазили као тзв. филмске делегације и нису се баш превише одвојено кретали, стално су двојица-тројица одређених пазили на остатак групе&qуот;, сећа се он у интервјуу датом магазину Репортер 2002. поводом промоције књиге.
„Они нису ни могли да разумеју те америчке андерграунд филмове у којим владају секс-дрога-рокенрол, али нису се о томе изражавали као о 'ђубрету са Запада'. Знам да нису никад тражили интервју са западним глумцима и редитељима, јер то не би могли ни да објаве.&qуот;
Влајчић каже да ни југословенски новинари нису могли да приђу звездама, које су организатори водили по Скадарлији и пријемима.
Додир филмског гламура
Посетиоци су стандардно чекали у редовима за карте. „Почела сам да идем са 7-8 година са мамом&qуот;, каже списатељица и новинарка на Радију Београд 2, Ана Вучковић Денчић.
„Чекали смо у бескрајном реду за карте, то је била велика свечаност - морамо да чекамо да бисмо били награђени&qуот;, сећа се она.
Избор филма је зависио од маме, сећа да се да је гледала Алмодовара и да тада „родитељи нису превише размишљали шта је од филмова прилагођено деци&qуот;.
Филмска редитељка и професорка на Факултету драмских уметности Андријана Стојковић први филм на ФЕСТ-у погледала је 1991. - то је била &qуот;Зелена карта&qуот; Питера Вира.
Ишла је са сестром од тетке, чија је пријатељица отказала у последњи час. Сећа се да се сестра сатима спремала за одлазак у Сава Центар.
Годину дана касније, догодио се &qуот;егзодус током филма 'Деликатесна радња' Жан Пјер-Женеа и Марка Кароа&qуот;.
„Пре овог филма је приказана 'Вирџина' Срђана Карановића и тај филм је отворио ФЕСТ 1992. Та иста публика се задржала да погледа и 'Деликатесну радња', али не задуго. Жабе, фрикови и чудни ракурси потерали су их кући.&qуот;
Већини људи, који су одабрали да се у животу баве филмом, ФЕСТ је био права школа.
Редитељ Миша Терзић за себе каже да је „дете ФЕСТ-а&qуот;, јер је први филм који је погледао у биоскопу био `ЕТ` на овом фестивалу.

Касније је био волонтер на фестивалу и „осећао се јако важан&qуот; док се шетао с пропусницом ходницима Сава центра.
Пластифицирана картица многима је била предмет жеља - Ана Вучковић Денчић је као студенткиња носила лажну акредитацију, коју су студенти направили од примерка који им је дао професор.
„Ухватили су нас&qуот;, каже и додаје да је током студентских дана гледала по 5-6 филмова дневно и живела на „сувој храни&qуот;.
Већ пет година прати фестивал за Радио Београд и више не покушава да обори рекорд погледаних филмова, већ гледа само филмове аутора са којима ће радити интервју.
И Стојковић и Терзић увек нађу времена за ФЕСТ, иако не гледају онолико филмова колико је то био случај раније.
Као што је неко гледао &qуот;Кума&qуот;, &qуот;Последњи танго у Паризу&qуот; или &qуот;Голе у седлу&qуот; управо на ФЕСТ-у, многи млади гледаоци ће створити нове филмске успомене почевши од вечерас.
(ББЦ Невс, 02.22.2019)
