Ljubomir Živkov: Lice sa naramkom
RTV 23.02.2019 | RTV
FARKAŽDIN - Nikad nismo za pismeni imali temu „Moj omiljeni ogrev“, to je možda i dobro, jer ja ne znam šta bih stavio na prvo mesto: ograzine, kojima je ložena furuna, koju smo možda frtalj sata čekali da pusti jaru ako je upaljena prvi put u kasnu jesen, ili bih glasao za fašine, ali koje smo imali samo kad smo pekli ciglju, i koje su sve i nestale u plamenu, zajedno sa ograzinama (avlija mi je, naspram kotarke, još uvek patosana tom cigljom, velikog formata, tek malo lakšom od kamena, možda čak ne ni
Šapurine bi ipak ušle u taj školski sastav kao ogrev mog života, ne samo zato što je na njima skuvano ne zna se koliko akova supe, što su u rerni ispečeni kilometri štrudle i što su zahvaljujući njima mirisale šmugarice i krompir u čakšire, nego i zato što sam, možda i pre polaska u školu, smeo da ih ubacujem kroz vratanca zidanog šporeta koja sam i otvarao odozdo jednom šapurinom; neke su prethodno poslužile da se od njih pravi bunar: uspravna
