Nostalgija za boljom prošlošću

Dok autobusom zvoni glas Silvane Armenulić, i žive i nežive, s kojom svi pjevaju – Noćas mi srce pati… prenaglo me probudi taj refren i eto me, nekoga 8. marta, u međuprostoru oblaka, u kome nisam sigurna da li taj dan više postoji, osim kao obični, svakodnevni datum. Kad bih počela samo ponešto nabrajati, bila bih stopostotni jugonostalgičar. A nisam. Nego nosim u sebi žal za prošlošću. Ne za mladošću, nije to bilo baš nešto osobito. Ali