Исто то, само много друкчије

Честа је оцена у цивилној јавности (која ипак постоји паралелно са официјелном), да су државне институције у Вучићевој Србији компромитоване и готово у целости замењене једном једином – наметнутом, али ипак прихваћеном – политичком самовољом. Слажем се са оценом, али верујем да се не сме занемарити и један други процес који се одвија у сенци овог основног и захвата све већи друштвени простор. Назваћу га паралелизмом друштвених институција који