Duda Alapača: Skupo, skuplje, najskuplje

Moj brak je izdržao štošta. Dane bez dinara. Nestašice. Gubitak posla. Gubitak prijatelja. Opstao je i tokom vanrednog stanja. Odolevao je krizi srednjih godina, što mojih, što njegovih roditelja. Nije se poljuljao ni pred pubertetom. Ni pred nasrtajima one blajhane sekretarice iz njegove firme. Stajali smo čvrsto poput dva stuba od armiranog betona. A onda zamalo da padnemo prilikom kupovine najobičnije komode. Sama sam kriva. Umesto da sednem