Нови Закон о безбедности хране: Уводи ли Србија ГМ храну

Генетички модификована храна - овај појам први пут ће се појавити у неком српском закону, уколико посланици ове недеље усвоје измене Закона о безбедности хране.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић поновио је стару изјаву, попут оне коју је дао у мају 2017. године када је у Београду одржан протест „Србија без ГМО&qуот;.

„Србија има нулту толеранцију према ГМО производњи и трговини хране.&qуот;

Још од 2009. године, у Србији је на снази Закон о генетички модификованим организмима (ГМО), којим се апсолутно забрањује њихова производња, промет и продаја.

Међутим, противници ГМО сматрају да ће изменама другог закона, о безбедности хране, „на мала врата&qуот; бити омогућено присуство производа који садрже ове спорне састојке.

Међу најгласнијим противницима измене закона је самостални народни посланик Миладин Шеварлић, доскорашњи члан посланичког клуба Двери.

„Власт нам тврди да Србија неће на мала врата увести генетички модификоване организме, али су увели појам ГМ хране. За коју нам нико није дао објашњење - шта то значи&qуот;, каже Шеварлић за ББЦ на српском.

Шта се мења у закону и зашто

Законом о безбедности хране се дефинише подела надлежности између Министарства пољопривреде и Министарства здравља у погледу контроле робе која се налази у малопродајним објектима, рекао је Недимовић на седници Скупштине док је бранио закон.

Уводи се и Дирекција за националне референте лабораторије, која би требало да буде врста контролног механизма за све остале акредитоване лабораторије за контролу хране.

Народним посланицима и активистима који се противе закону споран је последњи део члана 5 Закона о безбедности хране.

• Може ли исхрана инсектима да сачува планету
• Докторирао хемију, али на селу тражи одговоре ван науке
• Тајна успеха српског пива: „Најбоље приватизације Србије&qуот; или је само јефтиније

Према члану 5 закона, храном се сматра:

• храна животињског порекла
• храна биљног порекла
• мешовита храна која садржи састојке биљног и животињског порекла
• храна ни биљног, ни животињског порекла (минералне материје, со)
• нова храна
• генетички модификована храна и генетички модификована храна за животиње, као и храна за животиње добијена од генетички модификованих организама у складу са посебним прописом

*Предлог закона о безбедности хране

Шта каже власт, а шта опозиција

Спорни члан закона не третира нити регулише ГМО или ГМ храну, тврде за ББЦ из Министарства пољопривреде.

„ГМ храна је само наведена у закону као врста хране која теоријски постоји&qуот;, кажу.

„То не значи ни промет ни производњу ГМО. Додато је још и да се та храна регулише у складу са посебним законом, а то је управо Закон о ГМО, који брани и производњу и промет генетички модификованих организама.&qуот;

Зелена странка затражила је од Владе Србије да из процедуре повуче предлог закона, јер сматрају да „омогућава производњу и узгајање штетне, по здравље и живот опасне, генетички модификоване хране&qуот;.

„Свако увођење ГМО директан је атак на здравље грађана Србије, али и на економске потенцијале наше пољопривреде и економије&qуот;, каже председник Зелене странке и посланик Горан Чабради.

Он наводи да би Влада „уместо што подстиче уништавање српске пољопривредне производње предлагањем лоших закона, требало да ради на стварању услова за што масовнију производњу органске хране која је изузетно тражена на свим светским тржиштима&qуот;.

Шта мисли струка

У Србији се последње три деценије говори о Монсанту, највећем светском произвођачу ГМО, а у њиховој фабрици у Америци је пре тачно 29 година био и тадашњи помоћник министра пољопривреде био и агроекономиста Милан Простран. У међувремену је изашао из политике.

„Нисам ни тада био за ГМО само из економских разлога. Јер нам се више исплати да продајемо своје пољопривредне производе као органске.

„Нови законски оквир се, за сада, држи тих начела, али је битно да се повећа контрола. Јер, Србија већ увози свињско месо из земаља које своје свиње хране са ГМО.&qуот;

Из Привредне коморе Србије више пута су упозоравали да у Србију нелегалним путем улази свињско месо из Бразила, Аргентине и других земаља.

Агроекономиста Војислав Станковић за ББЦ на српском каже да је „неопходно да Србија добије уређену националну лабораторију, као надзорни орган састављен од медицинских стручњака, агронома, агроакономиста, али и биолога и правника.&qуот;

„Говоримо о ГМО храни, а не контролишемо и регуларну сточну храну. Ми заправо немамо систем који ће утврдити да ли у Србију уопште улази генетички модификована и обрађена храна.

„Зато се не слажем са изјавом министра Недимовића о чувеној нултој толеранцији.&qуот;

Станковић каже да не види „могућност да се овим законом, какав је сада предложен, у Србији дозволи ГМО или ГМ храна&qуот;:

„Уколико се стриктно примењује закон, ово није зелено светло за ГМ храну.&qуот;

ГМО и ГМ храна - где је разлика

Генетички модификовани организми су биљни или животињски организми са модификованом ДНК.

Генетички модификована или биотехнолошка храна је она која у себи садржи генетички модификоване организме.

Закон о генетички модификованим организмима Републике Србије ГМО дефинише као: „организам чији је генетички материјал промењен методама савремене биотехнологије&qуот;.

Иако је забрањен промет и продаја, Закон делом толерише присуство пољопривредног производа биљног порекла који количински садржи до 0,9 одсто примеса ГМО, као и семе које садржи до 0,1 одсто ГМО.

Прва генетски модификована биљка је парадајз који је продат 1994. године. Најчешће генетички модификовани организми су кукуруз, соја, уљана репа, кромпир, памук и парадајз.

Европско законодавство захтева да организми који су генетички третирани буду посебно означени. Државе код којих је обавезно означавање ГМО: Србија, Филипини, ЕУ, Швајцарска, Аустралија, Нови Зеланд....

Међу државама код којих није обавезно означавање ГМО су Русија, Канада, Аргентина и Бразил.

Србија и Светска трговинска организација

Један од узрока забринутости да ће власти у Србији променити став према ГМО је наводно условљавање чланства у Светској трговинској организацији (СТО)променом закона о ГМО.

Србија је још 2005. године покренула процес преговора о чланству, што је и један од услова за приступање Европској унији. Чланство у СТО би Србији омогућило приступ под једнаким условима тржишту које броји око седам милијарди људи - чак 99 одсто светске трговине.

Чланство, међутим, регулише и општа правила трговине и уводи обавезујуће начело - у земљи чланици не сме да постоји општа забрана трговине било ког производа.

Са тим је у супротности постојећи Закон о ГМО, те стручњаци тврде да би измена овог акта, у складу са стандардима Европске уније, темељно ограничавајућим према ГМО, могла да допринесе превазилажењу ове препреке.

Соја, највећа ГМО дилема

Соја је биљка која чини више од половине свих гајених уљарица на свету и стога један од најчешћих „осумњичених&qуот; култура на којој се врши генетска модификација.

Производња ове биљке порасла је више од 10 пута последњих деценија и гаји се на око шест посто укупног пољопривредног земљишта на свету - због широког распона употребе - од хране за људе и животиње, до фармацеутске индустрије.

Највећи произвођачи у свету су Сједињене Америчке Државе, Бразил и Аргентина, док Европа далеко каска.

Србија је, захваљујући традиционалном узгајању соје, једна од пет највећих произвођача у Европи. Освајању тржишта је допринела чињеница да се соја узгаја органски, без присуства генетски модификованих организама.

Према подацима Министарства пољопривреде, инспекције редовно контролишу узгој и производњу соје. Сумњиви примерци пронађени су на мање од једног процента засађених усева.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.14.2019)