In memoriam

Celivam stabla, braću moju redom, milujem ožiljke nežno. Mili druzi, boli li kad vam sekira zaseče telo? I umine li, kad za vas neme ja mukotrpan kriknem? Stihovima Momčila Nastasijevića opraštamo se, tužni i ljuti, od drveća posečenog na obalama Save, kalemegdanskoj i novobeogradskoj, 12. marta 2019. godine. Decenijama smo od njega dobijali po žezi hlad, a po svakom vremenu kiseonik i radost oku. Palo je kao žrtva nakaznog shvatanja progresa,