Уелбекова Европа – друштво мртвих безбожника

И скромна срећа је срећа. Боља је колиба од сламе у којој се од срца смеју, него палата од мермера у којој сви плачу, говорили су стари Кинези. У остарелој Европи немају стрпљења за такве мудрости. У друштву у којем су вредности вештачка трава, вештачко ђубриво, вештачке трепавице, вештачка оплодња а сад и вештачка интелигенција, људско биће се само вештачки може чинити срећним. У Врлом новом свету Олдоса Хакслија то је била дистопијска