Поклопац наде

Кренуло је од пореске управе, где је требало да затворим неке рачуне. Тамо су ми рекли „имате дуг од 0,27 пара па сиђите доле у банку и уплатите”. Питам „како да уплатим 0,27 пара кад ми паре немамо! Они ми лепо кажу „уплатите један динар”. Океј. Сиђем у банку, испуним уплатницу на један динар и предам службенику на шалтеру. Он обави свој пасао и каже „61 динар, молићу! Трансакција је 60 динара. Враћајући се кући, станем код трафике да допуним