Дуда Алапача: На часну реч

Требали су да иду на реку тог дана, да пецају и возе се у чамцу. Дан раније смо се видели на ручку. Изгледао је добро, уобичајено. Заспао је у фотељи још док смо мама и ја склањале тањире. После је сишао у патофнама, да нас испрати, као и обично. Не стој ми ту у поткошуљи, продуваће те, рекла сам и ушла у кола. Није ме послушао, остао је да стоји на ветру. Деда, немој да се успаваш сутра, рекла је Беба и махнула му из кола. Послао јој је