Karadžić osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv ...
Žalbeno veće međunarodnog suda u Hagu pravosnažno je danas osudilo bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH.
Time je pooštrena kazna kojom je Haški triubnal, u martu 2016, Karadžića (73) prvostepeno osudio na 40 godina zatvora.
Kako je saopštio predsedavajući sudija Van Jonsen (Vagn Joensen), žalbeno veće je utvrdilo da prvostepena kazna nije adekvatna za "izuzetnu težinu zločina" za koje je Karadžić proglašen krivim i njegovu "ključnu ulogu u četiri udružena zločinačka poduhvata", odnosno "u najstrašnijim zločinima tokom celog rata u BiH".
Prvostepenu kaznu, sudija Jonsen je nazvao "totalno nerazumnom i nepravičnom", podsećajući da su Karadžiću potčinjeni general Zdravko Tolimir i pukovnici Ljubiša Beara i Vujadin Popović bili osuđeni na doživotni zatvor zbog "učešća u samo jednom udruženom zločinačkom poduhvatu", odnosno genocidu u Srebrenici.
Usvojivši žalbu Tužilaštva, žalbeno veće je stoga kaznu pooštrilo i Karadžića osudilo na doživotni zatvor.
Odluci o pooštravanju kazne usprotivila su se dvojica sudija u petočlanom veću, rekao je predsedavajući Jonsen.
Žalbeno veće je danas potvrdilo presudu kojom je Karadžić proglašen krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
To su, prema presudi, bila četiri udružena zločinačka poduhvata, čiji je zajednički cilj bilo nasilno i trajno uklanjanje muslimanskog i hrvatskog stanovništva sa velikih delova teritorije BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.
Pored genocida, Karadžić osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Potvrđen je i deo prvostepene presude kojom je Karadžić oslobođen za genocid u još sedam bosanskih opština, čime je odbijena žalba tužilaštva.
Žalbeno veće odbilo je 45 osnova Karadžićeve žalbe, od kojih se većina odnosila na proceduralnu pravičnost samog suđenja. Osuđujuće prvostepene nalaze, žalbeno veće je ukinulo u samo nekoliko incidenata, što nije uticalo na krajnju presudu.
Za većinu osnova Karadžićeve žalbe, poput one da nije delio zločinačku nameru da se Muslimani i Hrvati nasilno i trajno uklone, žalbeno veće je ocenilo da predstavljaju "tek neslaganje" sa zaključcima prvostepenog veća i da ne ukazuju da je počinjena greška.
Karadžić se žalio i na nalaz prvostepene presuda da je Vojska Republike Srpske, čiji je on bio vrhovni komandant, "neselektivno i nesrazmerno" gađala i civilne objekte u Sarajevu, što je izazvalo velike civilne žrtve.
Odbacujući žalbu, apelaciono veće je podsetilo na "apsolutnu zabranu gađanja civila", kao i da je "pravno dozvoljeno gađati samo vojne ciljeve".
Veće je odbacilo i Karadžićevu žalbu na prvostepenu presudu da je on kriv za eksploziju na sarajevskoj pijaci Markale, koja je, 5. februara 1994, ubila 67 i ranila više od 140 građana.
Karadžić je u žalbi tvrdio da je prvostepenom presudom pogrešno zaključeno da je on delio zločinačku nameru u Sarajevu i da su sudije zanemarile njegova naređenja da se ne gađaju civili.
Žalbeno veće tu tvrdnju nazvalo je "neuverljivom", konstatujući da je Karadžić "podržao generala Ratka Mladića i njegov plan granatiranja i snajperisanja Sarajeva" još kada je Mladić, u maju 1992. na skupštinskoj sednici na kojoj je postavljen za komandanta VRS, "izložio plan o opsadi" grada.
Naređenja da civili ne budu napadani, Karadžić je, po pravosnažnoj presudi, izdavao kada je bio pod pritiskom međunarodne zajednice, tokom pregovora, pod pretnjom NATO napadima ili "kad mu je to odgovaralo".
Potvrđujući prvostepenu presudu kojom je Karadžić osuđen za genocid u Srebrenici, žalbeno veće je odbacilo njegovu žalbu da nije delio zločinački cilj "prisilnog uklanjanja žene, dece i staraca i, kasnije, ubijanja svih vojno sposobnih muslimanskih mušakaraca".
Žalbeno veće je utvrdilo da je prvostepenom presudom ispravno utvrđeno da je Karadžić imao tu genocidnu nameru.
Kao ključni dokaz, sudija Jonsen je citirao Karadžićevu Direktivu 7 iz marta 1995. kojom je naredio da VRS "dobro osmišljenim i planiranim dejstvima" u Srebrenici stvori "nepodnošljivu situaciju totalne nesigurnosti, bez nade u dalji opstanak i život stanovništva".
Potvrđujući prvostepeni nalaz da je Karadžić znao za pogubljenja muslimanskih muškaraca iz Srebrenice, od 13. do 17. jula 1995, žalbeno veće je podsetilo da je dokazano da je predsednik RS, 13. jula, naredio da se zarobljenici prebace u okolinu Zvornika, gde su pobijeni.
Na Karadžićevu žalbu da činjenica da su, po njegovom naređenju, neki od Muslimana koji su radili u Unproforu bili oslobođeni i da to pokazuje da nije imao genocidnu nameru da Muslimani budu potpuno uništeni, žalbeno veće je utvrdilo da "ograničena i selektivna pomoć pojedincima ne sprečava zaključak o genocidu".
Pored toga, Karadžić je naknadno "izrazio žaljenje što su neki uspeli da pobegnu", naznačio je sudija Jonsen.
Po pravosnažnoj presudi, Karadžić je 13. jula 1995. imao saznanja o prvom masovnom pogubljenju oko 1.000 Muslimana u skladištu u selu Kravica, ali je zanemario svoju "obavezu da zločin spreči i kazni".
Prema danas potvrđenoj prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale “najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca” iz Srebrenice sa genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.
Žalbeno veće odbacilo je i Karadžićevu žalbu na osuđujuću presudu za uzimanje oko 200 vojnika Unprofora za taoce, u maju i junu 1995, u cilju sprečavanja NATO udara na VRS.
Na Karadžićevu žalbu da je njihovo "zatočenje bilo zakonito", veće je podsetilo da je, po međunarodnom pravu, "apsolutno zabranjeno uzimanja talaca koji nisu učestvovali u borbi".
Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od 30. jula 2008. Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile 21. jula te godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, međutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.
U apelacionom većem koje je izreklo pravosnažnu presudu Karadžiću, pored predsedavajućeg Jonsena iz Danske bile su još sudije: Ivo Rosa iz Portugala, Grasijela Santana (Graciela) iz Urugvaja, Hose Solasa (Jose Soleasa) iz Španije i Vilijam Sekule (William) iz Tanzanije.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.
Advokat: Karadžić oseća moralnu odgovornost ne i individualnu krivičnuAdvokat bivšeg vođe bosanskih Srba Radovana Karadžića rekao je danas da njegov klijent oseća "moralnu odgovornost" za ratne zločine počinjene tokom oružanog sukoba 1992-1995 ali se ne slaže sa međunarodnim sudom za ratne zločine da on snosi "individualnu krivičnu odgovornost".
Advokat Karadžićeve odbrane Piter Robinson ovo je izjavio danas pošto je žalbeno veće suda UN podržalo presudu Karadžiću za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine kao vođi bosanskih Srba za vreme rata i povećalo mu kaznu sa 40 godina na doživotni zatvor.
Robinson je rekao da je Karadžić rešen da nastavi borbu da skine ljagu sa svog imena.
"On kaže da je danas politika trijufovala nad pravdom. Žalbeno veće je prešlo preko nepravednog suđenja i nefer presude", rekao je Robinson.
Robinson je rekao da je Karadžić "pozvao svoje pristalice da se ne upuštaju u bilo kakvo nasilje".
----
Uoči početka izricanja presude Radovanu Karadžiću pred zgradom Haškog suda okupili su se rođaci žrtava rata u Bosni i Hercegovini kao i oni koji Karadžiću pružaju podršku.
Kako su preneli izveštači iz Haga, jedan čovek je pred sud došao umotan u srpsku zastavu i s transparentom s porukom da je reč o političkom sudu i da su Karadžić i ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić prvostepeno osuđeni bez dokaza.
U isto vreme na zaštitnoj ogradi ispred suda predstavnici bošnjačkih udruženja postavili su transparent na kojem piše "Radovan Karadžić – genocid, Adolf Hitler – Holokaust".
Uoči izricanja presude nekadašnjem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću pred naslednikom Haškog tribunala, pred sudnicom su i rođaci žrtava rata u Bosni i Hercegovini i oni koji Karadžiću pružaju podršku.
"Vreme je da plati za ono što je učinio", rekla je Munira Subašić iz organizacije Majke Srebrenice.
Ona je navela, kako prenosi Asošiejted pres, da će sud "počiniti genocid nad pravdom" ako Karadžić bude osuđen na manje od doživotnog zatvora.
S druge strane, N1 prenosi da je jedan čovek ispred suda došao s transparentom s porukom da je reč o političkom sudu i da su Karadžić i ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić prvostepeno osuđeni bez dokaza.
Tom prilikom je došlo do incidenta kada su tom čoveku prišli članovi porodica žrtava i njihovih udruženja.
Karadžić koji je u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od 30. jula 2008. zatražio je da bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi. Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Karadžić bude osuđen na doživotni zatvor.
Apelacionim većem koje je izreklo pravosnažnu presudu Karadžiću predsedava sudija Van Jonsen (Vagn Joensen) iz Danske. U veću su još sudije: Ivo Rosa iz Portugala,Grasijela Santana (Graciela) iz Urugvaja, Hose Solasa (Jose Soleasa) iz Španije i Vilijam Sekule (William) iz Tanzanije.
Većem je predsedavao američki sudija Teodor Meron, ali se on povukao pošto je Karadžićeva odbrana tražila njegovo izuzeće zbog navodne pristrasnosti.
Tribunal je 24. marta 2016. Karadžića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale "najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca" iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.
Pored genocida, Karadžić (73) osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile 21. jula 2008. godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, međutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.
(Beta, 03.20.2019)
