НАЛЕД: Више од половине привредника у Србији сматра да су лоши услови пословања

Више од половине привредника у Србији сматра да су услови пословања лоши, показало је истраживање Националне алијансе за локални екномски развој (НАЛЕД) о ставовима о сивој економији, који су данас представљени.

Ду услови добри сматра 45 одсто анкетираних привредника, седам одсто се изјаснило да су услови веома добри, док 14 одсто сматра да веома лоши.

Анкетирана су 252 предузећа у периоду од 18. децембра прошле године до 24. јануара ове године,а истраживање о ставовима привредника је помогла организација Немачка сарадња (ГИЗ).

Половина привредника се изјаснила да су у 2018. остварили веће приходе него претходне године. Двоструко више привредника него 2017. истакло је да су се услови пословања поправили у претходних годину дана, половина сматра да није било промене, а четвртина да су услови лошији.

"Увођење е-управе и е-пословања се и даље наводи као област у којој је постигнут највећи напредак у претходној години", казао је на конференцији за новинаре Иван Радак задужен у НАЛЕД-у за односе са јавношћу.

По оцени привреде, свака пета фирма у Србији послује у сивој зони. Преко три четвртине привредника верује да се обим сиве економије смањио у претходних годину дана, како у сопственој делатности тако и у Србији генерално, што представља знатно виши проценат у односу на децембар 2017. године (68 одсто).

"Грађевинарство се истиче као област у којој је сива економија најзаступљенија, што наводи сваки други привредник. Сива економија је, по оцени привредника, у већој мери заступљена и у трговини, угоститељству, као и у адвокатским услугама", казао је Радак

Додао је да се високи порези и доприноси на зараде истичу у први план као главни узрок сиве економије и то у знатно већој мери у поређењу са децембром 2017. године. Следе недостатак финансијских средстава и повољних кредита и парафискални намети и невидљиве таксе и накнаде.

Највећу штету услед пословања конкурената у сивој зони представља обарање цена услед нелојалне конкуренције, а у знатно мањој мери и смањење промета и отежано пласирање производа на тржишту.

"Док готово сви анкетирани привредници истичу да својим запосленима уплаћују пуне доприносе, преко четвртине запослених (27 одсто) истиче да се у њиховој делатности запосленима доприноси исплаћују делимично или им се уопште не уплаћују", истакао је Радак и навео да свега пет одсто привредника признаје да има мањих или већих потешкоћа са уплатом припадајућих пореза и доприноса на зараде запослених.

Истраживање је показало да скоро две трећине привредника добро оцењује ефикасност постојећег система кажњавања, док са друге стране трећина истиче да није ефикасан, као и да сваки други привредник верује да ће предузеће које неформално послује бити откривено, сваки четврти да ће откривено предузеће бити кажњено, а мање од петине верује да ће та казна бити наплаћена.

Представници НАЛЕД-а су казали да је у току израда новог Акционог плана за сузбијање сиве економије за 2019. и 2020. и очекује се да га влада Србије усвоји до краја марта.

Како је казао потпредседник Савез за фер конкуренцију Игор Лончаревића, Акциони план ће се састојати из пет циљева, 36 мера и 132 активности, а поред примене мере на јачању инспекцијског надзора и реформи Пореске управе посебно ће се пратити рад на примени мера за унапређење услова за легално пословање.

Лончаревић је рекао да је програм за сузбијање сиве економије донео највише помака у реформи инспекција као и увођењу пореских олакшица за почетника у пословању, а велики успех је био и увођење електронских пријава сезонских радника.

"Према подацима Пореске управе од почетка рада портала пријављено је 4.500 радника који су били ангажовани више од 42.000 дана док су 2017. склопљени уговори са тек 3.500 радника", рекао је Лончаревић.

Навео је да су мере на којима привреда инсистира даље смањење пореског опретећења зарада јер је укидање доприноса за незапосленост на терет послодавца недовољна корак за растерећење привреде.

"Потребно је да се ради на укидању парафискалних намета и успостављању јавног електронског регистра непореских намета који би омогућио да грађани и привреда не морају да плате ни једну таксу и накнаду уколико она није заведена у тај регистар који одобрава Министарство финансија", рекао је Лончаревић.

Како је додао, привредници се залажу за даље проширење обухвата мере пореског ослобођења за предузетнике као и проширење електронске регистрације запослених у пољопривреди на област грађевинарства, туризма и кућних послова.

"Неопходно је да се у овој у следећој години заврши прелазак на систем дигиталне фискализације и уведе систем електронских набавки и електронских фактура, као би се оптимизовале те процедуре за привреду и стимулисала безготовинска паћања", казао је Лончаревић.

&нбсп;

(Бета, 25.03.2019)