Ivo Andrić, fanatik bola, putovanja i nade u daljinu

Pročitao sam i spustio knjigu. Ona me je odmah setila nove ruske muzike. Umorila me je dubokim glasom kao Casalsovo gudalo kad svira Korsakova. U očima ostaje mutna neka svetlost za njom, videćete je na slici Larsonovoj, gde je čist pod, bela postelja, a u njoj devojče koje beše smrtno bolesno, i gleda kroz mutna okna gde grane pupaju, a cela slika teče u nekoj mutnoj, bonoj svetlosti. Ostaje nešto gorko za ovom knjigom, da nas nije stid setili